11.02.2012 Beograd

Šta će biti sa kursom evra?

Šta će biti sa kursom evra?
Pad dinara za sada je zaustavljen i evro će u ponedeljak vredeti 0,8 odsto manje nego za vikend - 108,26 dinara. Dinar je, međutim, za mesec dana oslabio čitavih 4,6 odsto u odnosu na evropsku valutu.

Narodna banka Srbije svojim intervencijama zaustavila je dalji gubitnički hod domaće valute. Nepoznato je, međutim, na kom nivou će NBS braniti dinar i koliko je deviznih rezervi spremila za taj posao kako slabljenje dinara, koje se neminovno odražava i na cene, ne bi ugrozilo cilj za koji je nadležna, a to je stabilnost cena.

NBS je intervenisala sa gotovo 80 miliona evra kako bi sprečila dalji pad dinara.

Pojedini ekonomisti i privrednici procenjuju da je centralna banka tržište mogla da smiri i sa manje novca, samo da je reagovala nekoliko dana ranije. Takođe, stručnjaci ocenjuju da će se pad domaće valute i nagle oscilacije kursa negativno odraziti na poslovanje većine kompanija u Srbiji.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da poslednjih nekoliko dana nije bilo koordinacije između NBS, Vlade Srbije i privrednog sektora.

Tako je ispalo da je Srbija zatečena neviđenom zimom, zbog koje je povećana nabavka energenata dovela do takve tražnje za devizama i pritiska na kurs. Smatram da u stvari nije bilo dovoljno dobre koordinacije u državi. Ali, takođe i NBS nije blagovremeno intervenisala na deviznom tržištu. Tako nepredvidivi i veliki šokovi u kretanju kursa pogubno se odražavaju na privredu, navodi Bugarin.

On ističe da je posao NBS da dobro procenjuje i predvidi kretanje kursa:

Nivo deviznih rezervi je dovoljan, ali je pitanje da li će NBS reagovati na vreme. S obzirom na to kako je bilo ove nedelje, nisam optimista za dalje kretanje kursa i adekvatnu ulogu NBS.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera i prvi čovek „Nektara" Bojan Radun kaže da je za njega ovoliko slabljenje domaće valute neočekivano.

Verovao sam da će makar u prvom kvartalu ove godine kurs biti stabilan. Slabljenje dinara i te kako utiče na poslovanje srpskih firmi, jer je ogroman deo kompanija oslonjen na uvoz sirovina. Ako se ovako nastavi, možemo očekivati da mnogobrojne industrije najave poskupljenja, pa će rast kursa pogurati inflaciju, naglašava Radun.

Mada direktor „Sintelona" Nikola Pavičić kaže da ovoj izvoznoj kompaniji ne odgovara jak dinar, on ipak ističe da nagli pad domaće valute ne pogoduje nijednoj firmi.

Ekonomista Nikola Fabris smatra da je NBS svesna da je određeno gubljenje vrednosti dinara nužno, ali da neće dozvoliti da dinar naglo izgubi na vrednosti u kratkom roku. Sve što je naglo, kada je u pitanju devizni kurs, uvek nosi rizik da se otrgne kontroli i da ima mnogo veće neželjene posledice, kaže Fabris, i dodaje da NBS ima dovoljno deviznih rezervi, pre svega u vrlo likvidnim hartijama od vrednosti, koje može upotrebiti za smirivanje kursa.

Profesor Zoran Grubišić objašnjava da bi prejake intervencije NBS mogle da ugroze likvidnost tržišta.

On navodi da su rezerve NBS oko 12 milijardi evra, ali da su direktno na raspolaganju samo depoziti koji predstavljaju tek oko 15 odsto te vrednosti. Grubišić dodaje i da su rezerve u hartijama od vrednosti značajne, ali nisu „nadohvat ruke". 

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, inače, navodi da očekuje da u ovoj godini prosečan kurs bude 117 dinara za evro.

Kratkoročni poremećaj?

Dragovan Milićević, saradnik portala makroekonomija.org, smatra da je glavni razlog za pad dinara ipak čisto ekonomski i da se svodi na trenutno veću tražnju za devizama uzrokovanu time što domaće firme plaćaju rate za svoje prekogranične kredite.

Srbija ima veliki spoljni dug, u koji ulaze i dugovi države i dugovi privrede prema inostranstvu, tako da je ovih dana došlo do povećane tražnje za evrima radi vraćanja krosborder kredita. S druge strane, Srbija ima i ogroman spoljnotrgovinski deficit, mnogo robe se uvozi, deo već uvezenih količina je stigao na naplatu, a pominje se i uticaj velikog uvoza struje zbog niskih temperatura, mada je tu pitanje kada fakture po tom osnovu stižu za naplatu. U svakom slučaju, u pitanju je kratkoročni poremećaj, koji ima kraja, ali je naravno teško proceniti kada će se slabljenje dinara tačno zaustaviti, kaže Milićević, dodajući da bi rast kursa evra za dva dinara značio povećanje zaduženosti privrede za čak dve milijarde evra.

Kao jedan od razloga za jačanje evra, ali ne i kao primaran, Milićević vidi i zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i naglašava da na međubankarskom deviznom tržištu trenutno ima „mnogo špekulativnih napada“.

Uloga banaka

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da je pad dinara u poslednjih nedelju dana dokaz da „nemamo sistem kursa koji bi ga držao stabilnim“ i da njegovo kretanje u najvećoj meri zavisi od odluke nekolicine banaka koje najviše učestvuju u trgovini na međubankarskom deviznom tržištu.

Sada je došlo do slabljenja dinara jer banke očekuju da će neuspeh opravdavanja onoga što radimo pred MMF-om, smanjivanje izgleda za ulazak u Evropsku uniju i manji privredni rast, negativno uticati na kursna kretanja. Koliko će pad dinara trajati, zavisi najviše od banaka, kojima je nekad u interesu da kurs jača, pa kasnije da slabi, jer one na tome najviše i zarađuju, tvrdi Kovačević.

autor: ZM izvor: Danas/Press/Politika/Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.06.2012, 00:46h Lidija

    Dinar ce nastaviti da pada a evro da rastejer nema privrednog rasta,nista se ne proizvodi sve same spekulativne,uvozne trange frange.To i slepac vidi. MMF mora po pinku, takav je dogovor davnih godina.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side