05.12.2017 Beograd

VideoSrpski preduzetnici: Grudva na nizbrdici

Srpski preduzetnici: Grudva na nizbrdici Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Ma koliko inventivni bili, naši mladi IT pronalazači još uvek teško pronalaze izlaz iz birokratskog lavirinta. Kako im pomaže organizacija Serbian Entrepreneurs iz Silicijumske doline

Piše: Mijat Lakićević

 

Često se u Srbiji može čuti da se kao cilj postavlja izvoz IT industrije od tri milijarde evra. Poznavaoci prilika u ovoj grani, međutim, kažu da mi taj izvoz već imamo; srpske firme toliki izvoz već ostvaruju, samo što su registrovane u Mađarskoj, Bugarskoj ili na nekim još daljim destinacijama. Pa se, naravno, i taj izvoz uračunava u njihove bilanse. Uzrok tom bekstvu firmi, kapitala i ljudi je, to nije nikakva tajna, u rigidnim domaćim propisima i preprekama koje oni postavljaju preduzetnicima. Ma koliko inventivni bili, naši mladi pronalazači ne mogu da pronađu izlaz iz tog birokratskog lavirinta.

 

 

Pogledajte prvi deo intervjua --->>>

Play

 

GOLDEN GEJT: Naši sagovornici to neće reći, ali njihov glavni zadatak je, u stvari, da srpskim preduzetnicima u oblasti informacionih tehnologija olakšaju posao i uklone razvojne teškoće, bilo da se one sastoje u nedostatku valjanih propisa, nedostatku znanja ili nedostatku novca. “Oni” su Lazar Stojković i Brano Perković, članovi organizacije “Srpski preduzetnici” (Serbian Entrepreneurs) iz San Franciska, gde se, kao što je poznato, i nalazi taj veliki čuveni most “Zlatna vrata”, a čiji je glavni zadatak da uspostave “most” između IT pregalaca u Americi i Srbiji. Stojković je već stari znanac čitalaca Novog magazina (vidi NM br. 223, avgust 2015), čovek koji je pre 4-5 godina, posle nekoliko uspešnih preduzetničkih poduhvata, ali i neuspešnih napora da se izbori s velikim razvojnim preprekama u Srbiji, rešio da ipak sreću potraži negde drugde. Gde bi nego u Americi, i to baš u Silicijumskoj dolini, svetskom centru IT industrije, gde radi u start-upu Super kao direktor za dizajn i kao mentor u kompaniji „500 Start-aps“, jednom od najvećih svetskih “pospešivača”, tj. “akceleratora” razvoja početničkih firmi. Iza Perkovića je znatno duža karijera, on je iz rodne Bijeljine otišao još 1993. godine, jednu deceniju je radiokao investicioni bankar u Londonu, na kraju bankarske karijere i za čuvenu Barclays banku, trgovao je tehnološkim kompanijama i listirao ih na berzama, nakon čega je pre tri godine prešao u privatni američki investicioni fond koji, između ostalog, ulaže u start-apove, a na našim prostorima je poznat pre svega kao vlasnik čuvenog fudbalskog kluba (reč je, da ne bude zabune, o američkom fudbalu) San Francisko fortinajners.

Na pitanje kada su i zašto odlučili da formiraju preduzetnički klub, Perković kaže da je to bilo pre oko godinu dana kada je Tihomir Bajić, biznismen iz San Franciska, okupio desetak ljudi sličnog ličnog i poslovnog “bekgraunda”. Prvobitna namera tog okupljanja bila je “međusobna ispomoć” ali se praktično od samog starta kao cilj nametnula želja “da pomognu mladim ljudima srpskog porekla koji pokreću svoje tehnološke kompanije, a nemaju iskustva, mogućnosti ili to jednostavno nikada pre nisu radili. Kako se u Silicijumskoj dolini širio glas o onome što radimo, tako je i organizacija rasla, pa danas imamo 75 članova. U početku smo bili fokusirani uglavnom na San Francisko, ali sada imamo članove i u Njujorku, Los Anđelesu, Novom Sadu, a očekujem uskoro i Beogradu”.

Ovde se u razgovor ubacuje Lazar: “Osnovna ideja ove organizacije je podsticanje preduzetništva među našim ljudima bez obzira na to gde se oni nalaze, dakle ne samo u Americi, i s te strane gledano ona je globalna. Ipak, pošto je naš fokus na tehnološkom preduzetništvu, sve je počelo od San Franciska kao svetske prestonice te industrije. Ogromna većina naših članova vezana je upravo za tehnološki ekosistem, bilo da su preduzetnici ili investitori. Uglavnom, kao što je Brano rekao, kada smo se okupili prva tema bila je da vidimo ima li uopšte smisla praviti neki klub ovog tipa i, ako ima, kako možemo da pomognemo jedni drugima. Međutim, ubrzo je svima postalo vrlo jasno koliko zapravo nedostaje neka spona između Silicijumske doline i Srbije, o čemu sam ja i ranije, ako se čitaoci sećaju, govorio upravo za Novi magazin. Dakle, odlučili smo da mi odigramo tu ulogu”.

Zašto baš sad?

“Mislim da su se stekle povoljne okolnosti” – odgovara Lazar. “S jedne strane, naše članstvo je odlično pozicionirano u San Francisku, imamo izgrađene uspešne karijere i široku mrežu privatnih i profesionalnih kontakata. Sa druge strane, tehnološka industrija u Srbiji se brzo razvija, događaju se veoma zanimljive stvari”.

Na pitanje šta je to tako zanimljivo, Stojković nastavlja: “Beograd je jedan od retkih gradova u Evropi koji može da se pohvali da ima dve tehnološke firme takve veličine kao što su Nordeus i Seven Bridges Genomics. Zatim, lokalna start-ap scena raste ogromnom brzinom. Nedavno je u Beogradu upriličen ICO, tj. Initial Coin Offering kompanije GameCredits, kojim je prikupljeno 50 miliona dolara. Sve su to znaci vrlo dinamičnog tržišta u nastajanju. Nažalost, velikom broju srpskih start-ap firmi nedostaje poznavanje mentaliteta i navika zapadnih potrošača, koji su praktično njihovi glavni kupci. Mi tu kao organizacija vidimo veliku šansu i potencijal za povezivanje Amerike i Srbije”.

 

GUGL JE STIGAO: Sudeći prema prvim rezultatima, naši sagovornici i njihovi partneri se uopšte nisu prevarili. Od svega što su dosad uradili verovatno je najznačajnije dovođenje u Beograd svetskog giganta Gugla, do čega je došlo sredinom novembra, tokom beogradskog Venture foruma. “Naša početna ideja bila je da ljude iz Gugla upoznamo s tehnološkom scenom u Srbiji kako bi ovde pokrenuli Google Launchpad, njihov program podrške start-apovima. Jer, firmama koje prođu selekciju Gugl nudi mentorstvo, obuku u San Francisku, bespovratna sredstva bez ulaska u vlasničku strukturu kompanije, kredite za Google Cloud i drugo. Znači, u pitanju je vrlo dobar program koji u Evropi trenutno postoji samo u Poljskoj i Češkoj. Naša organizacija ima dobre odnose sa Google Ventures, koji je vrlo često i domaćin naših mesečnih sastanaka u San Francisku. Iz toga se rodila komunikacija oko inicijative za dovođenje Google Launchpada u Srbiju, koja je na kraju rezultirala nedavnom posetom Aleksandre Ole Krainski, glavne osobe za Launchpad u centralnoj i istočnoj Evropi i Rusiji, i dvoje mentora iz tog programa”, kaže Lazar.

U stvari, možda se na ovom primeru najbolje vidi značaj poslovnih veza i informacija koje nedostaju ljudima u Srbiji. Naime, nastavlja sad priču Brano Perković, “kada smo IT ekosistemu u Srbiji postavili pitanje kako možemo da im pomognemo, jedan od najčešćih odgovora bio je:‘rešite problem sa Google Play Store’. Reč je o tome”, nastavlja naš sagovornik, “što korisnici Android uređaja u Srbiji mogu da kupuju aplikacije na njemu, ali naši programeri ne mogu da prodaju svoje aplikacije jer mehanizam naplate ne funkcioniše”.

“Trenutno – ubacuje se Stojković – oni moraju da osnuju firmu u inostranstvu i rade preko nje, što znači i da se porez plaća negde van Srbije. Znači, problem vrlo sličan onom s kojim su se preduzetnici u Srbiji borili punih 15 godina – da ovde normalno profunkcioniše Pejpal”.

“Mnogi ljudi su pokušavali da stupe u dodir sa Guglom, slali dopise i mejlove i pokušavali da dođu do sagovornika za tu temu ili bar da dobiju odgovor zbog čega Play Store ovde ne radi – ali bez uspeha” – preuzima reč Perković. I dodaje: “Mi smo putem naše mreže ličnih i profesionalnih poznanstava u Silicijumskoj dolini relativno brzo identifikovali pravu osobu koja sedi u Cirihu i koja je odgovorna za naš region. Znali smo da se u Beogradu sredinom novembra održava Venture Forum i odlučili smo da je najbolje da Gugl tada dođe u Srbiju. A uspeli smo da tu priliku iskoristimo i da organizujemo sastanak Gugla sa premijerkom Anom Brnabić i njenim ‘deliveri junitom’ zaduženim za tehnološko preduzetništvo”.

I predsednica Vlade je, ako se tako može reći, “položila ispit”. Prema Perkovićevim rečima, on je “bioprilično iznenađen koliko su članovi tima Ane Brnabić agilni i fokusirani. Vlada je delovala prilično brzo i uspela da objasni neke stvari oko kojih je Gugl imao dileme. Sastanak je bio u ponedeljak i već do kraja tog dana bilo je nekoliko stvari iz razgovora koje su ‘odrađene’ s naše strane. Sama premijerka je rekla da će sve oko Gugla biti pod njenom ličnom kontrolom, tako da smatram da je to bio veoma dobar sastanak. Sada je uspostavljena direktna komunikacija na odgovarajućem nivou i vrlo smo optimistični da će cela ta stvar oko Play Store uskoro biti konačno rešena”.

Osim ovog susreta sa predstavnicima izvršne vlasti, izuzetno su bili važni i sastanci koje su menadžeri Gugla imali sa, kako to kaže Stojković, “ključnim ‘stejkholderima’ u domaćem tehnološkom ekosistemu. Razgovaralo se sa Inicijativom Digitalna Srbija, Startitom, ICT Habom, predstavnicima programerske zajednice – JS Belgrade, HeapSpace, DaFED, Google Developer Group Serbia itd. – domaćim investitorima i nizom drugih ljudi. Mislim da posebno treba istaći da je sada uspostavljena direktna komunikacija između Gugla i srpske start-ap scene, što je ključno za dalji razvoj njihovih odnosa, tačnije za razvoj ove industrije u Srbiji”, ističe Stojković.

Kada se ovaj razgovor nađe pred čitaocima, i Perković i Stojković će već biti u Americi. U času kada su odlazili oni su, međutim, već znali svoje naredne zadatke. Prvi je da tamošnje investitore upoznaju s potencijalima IT industrije u Srbiji. Jer, kako kaže Stojković, “činjenica je da investitori u Silicijumskoj dolini ne znaju šta je Srbija niti šta se ovde dešava. Zato želimo da podignemo profil celoj zemlji u okviru globalnog tehnološkog ekosistema”. Drugi zadatak je konkretniji, ali možda i još zahtevniji – da iduće godine u Beograd dođu Epl ili Amazon. “Ono čime ćemo se sigurno pozabaviti jeste Apple App Store. Tu je identičan problem kao što je bio i sa Google Play Store. Moj lični program u prvom delu sledeće godine biće da probamo da pronađemo pravu osobu u Eplu koja može da nam pomogne da se taj problem konačno reši”, kaže na kraju Brano Perković.

 

Pogledajte drugi deo intervjua --->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Evro danas 119,29 dinara Evro danas 119,29 dinara

    Dinar je danas ojačao za 0,2 odsto prema evru u odnosu na juče i zvanični srednji devizni kurs je 119,2988 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

  • Povećan kreditni rejting Srbije Povećan kreditni rejting Srbije

    Agencije za ocenu kreditnog rejtinga "Fitč rejtings" i "Standard end Pur" povećale su kreditni rejting Srbije na nivo "BB" sa nivoa "BB-", uz stabilne izglede za unapređenje kreditnog rejtinga, saopšteno je večeras iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Preporuke prijatelja
DUNAV BANER
NASLOVI
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw