Šoškić: Inflacija će na jesen biti nula odsto
13.07.2011 Beograd

Šoškić: Inflacija će na jesen biti nula odsto

Šoškić: Inflacija će na jesen biti nula odsto
Guvrener Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić je u intervjuu za nedeljnik Novi magazin izrazio očekivanje da će inflacija na jesen biti nula odsto, kao i da je moguća deflacija.

Najnovije mere NBS – pooštravanje uslova za dodelu kredita – naljutile su i vladu i banke. Jeste li ih ubedili u opravdanost svojih poteza?

Mi u Narodnoj banci na Odluku o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema ne gledamo kao na odluku o pooštravanju uslova za dodelu kredita, jer se njome za razumne i oprezne banke i dužnike ne menja ništa. Odluka koja bi „pooštrila“, kako vi kažete, uslove za dodelu kredita, bila bi primerena u situaciji sprečavanja prevelike kreditne ekspanzije i problema koji iz toga mogu proisteći, a bojazan od toga u našoj zemlji u ovom trenutku nije realna. Naša odluka je smerena na očuvanje kvaliteta i sigurnosti bankarskih plasmana i bankarskog sistema u Srbiji u celini.

Ona ne pooštrava uslove kreditiranja, ona samo otežava rizično kreditiranje i to bi trebalo da bude interes ne samo supervizora, tj. NBS, već i banaka, njihovih klijenata i svih poreskih obveznika. Jer upravo svi poreski obveznici, građani, po pravilu, plaćaju ceh neodovoljno odgovornog kreditiranja. Ova odluka je dobro odmerena i ispravna, a u međunarodnim okvirima relativno blaga. Ona je preventivna, jer sprečava rizična zaduživanja, i upozoravajuća, jer šalje jasnu poruku i bankama i korisnicima kredita da je pred nama vreme stabilnosti u kome je prirodno da se krediti odobravaju u dinarima bez valutne klauzule i na duže rokove.

Mislim da naša Odluka nije trebalo da naljuti nikoga, već naprotiv, da izazove odobravanje svih onih koji razumeju probleme sa kojima se suočava finansijski sistem zemlje i očekuju mere koje su u dugoročnom interesu stabilnosti i razvoja naše zemlje. Posebno mislim da ova Odluka NBS nema razloga da ne odgovara bankama, jer se njome štiti i kvalitet bilansne aktive svake banke što bi, po definiciji, morao biti interes i njihovih akcionara.  

Da li se (i) Vama čini da su bankarske kamate previsoke u odnosu na objektivne mogućnosti privrede i građana, s jedne, i stepen rizika, s druge strane?

Verujem da prostora za smanjivanje kamata ima, ali moramo imati u vidu da je za snižavanje kamata potrebno obezbediti preduslove. Da navedem neke od njih: niska inflacija, kredibilitet monetarne i fiskalne politike, pad riziko premije zemlje, kvalitet kolaterala i drugih garancija, zdrav privredni rast koji otvara nova radna mesta i obezbeđuje postepeni rast prihoda dužnika, opreznost u odobravanju kredita i slično.

Upravo u ovom kontekstu Odluka o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema NBS, omogućava rast sigurnosti u sistemu i predstavlja jedan od parametara koji stvaraju preduslove za pad kamatnih stopa. Kada se ograniči iznos kredita prema vrednosti zaloge, tada će, po pravilu, mesečna rata za otplatu kredita biti manja i zbog manjeg ukupnog duga i zbog potencijalno niže kamate, jer kredit bolje obezbeđen vrednošću založene imovine, po pravilu, nosi i nižu kamatnu stopu. 

Vaše prognoze da će inflacija padati u drugom delu godine se ostvaruje, da li je to privremeno ili trajno stanje?

Verujem da će inflacija u narednim mesecima padati sve do njenog ulaska u koridor inflacionog cilja koji je, podsetimo se, za 2011. godinu 4,5 plus/minus 1,5 odsto, tojest od tri do šest odsto. Za 2012. godinu ciloj je inflacija od četiri plus/minus 1,5 odsto, dakle od 2,5 do 5,5 odsto. Mogu sada da kažem da inflacija opada čak nešto brže od naše centralne projekcije za ovaj deo godine i da u trećem tromesečju očekujemo da će inflacija biti nula odsto.

Moguće je, štaviše, da u nekim mesecima, izolovano posmatrano, inflacija bude i negativna, tj. da dođe do deflacije, što smo poslednji put imali u decembru 2009. godine. Inflacija, posmatrano godinu na godinu, tj. mesec tekuće godine u odnosu na isti mesec prethodne godine, u aprilu je došla do svog maksimuma od 14,7 odsto. U maju je bila 13,4 a u junu 12,7 odsto i očekujem da će se taj trend nastaviti i dodatno pojačati od avgusta. Ako gledamo samu prošli mesec, imali smo pad potrošačkih cena za 0,3 odsto. To je podatak koji potvrđuje naša očekivanja i zapravo govori o bržem padu inflaciju u odnosu na centralnu projekciju iz našeg poslednjeg Izveštaja o inflaciji.

Da li možete da kažete kolika će biti inflacija do kraja Vašeg mandata?

Mislim da će inflacija biti u skladu sa dogovorom o ciljanju inflacije koji je postignut između NBS i Vlade još 2008. godine i koji je definisao inflacione ciljeve i za 2011. i za 2012. godinu. Očekujem, dakle, da će inflacija u narednom razdoblju biti na nivou niskih jednocifrenih iznosa bliskih nivoima inflacije u Evrozoni.

 

(Opširnije u štampanom izdanju)

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side