05.01.2017 Čačak

VideoPoslovne žene čačanske

Poslovne žene čačanske
Jesu li danas žene u biznisu u Srbiji privilegovane ili diskriminisane, šta je u ženskom preduzetništvu najteže, kakve su im danas preokupacije

Piše: Mijat Lakićević;

Foto: Zoran Raš

 

Kao što se u literaturi tvrdi da nema muškog i ženskog pisma nego samo dobri i loših pisaca, tako i u biznisu nema podele na poslovne žene i poslovne muškarce, da ne kažemo na biznismene i “biznismenke”, nego na uspešne u neuspešne. Možda – ali u Švedskoj. U Srbiji još nije tako. Tako bar tvrde naše sagovornice iz Udruženja poslovnih žena “Nadežda Petrović” u Čačku.

Ima li nekog poslovnog čoveka, preduzetnika, privrednika, koji je prekinuo karijeru zbog porodiljskog odsustva. Nema, iako je to po zakonu sasvim moguće. A Nataša Makljenović, vlasnica preduzeća Manirgraf, morala je praktično da“zamrzne” sve poslovne aktivnosti sve dok je jedinstvena i nezamenljiva uloga majke za njeno troje dece to zahtevala.

 

I ČAČAK JE BALKAN: “Mi još uvek živimo na Balkanu, još uvek postoji takva hijerarhija u porodičnim odnosima, a samim tim i u poslovnim odnosima, da žena nikada ne može da razdvoji ulogu majke, odnosno stožera porodice, od uloge privrednika. Kod muškarca se nikad ne postavlja pitanje želi li da bude poslovni čovek ili da vodi domaćinstvo. Kod žene se vrlo često postavlja to pitanje – ostaje li u ulozi majke, u ulozi domaćice, supruge ili preuzima na sebe i odgovornost vođenja posla, odnosno da doprinese i ekonomskoj dobrobiti svoje porodice”. Tako položaj poslovne žene danas u Srbiji vidi Gorana Tanasković, šefica čačanske “filijale” Regionalne privredne komore Kraljevo i direktorka pomenutog poslovnog udruženja.

Zato kada se s muškarcima razgovara o biznisu nikome ne pada na pamet da napomene “otac dvoje dece”, “otac troje dece” jer, po pravilu, to ne igra nikakvu ulogu u njihovim karijerama. Ali, kada je reč o “slabijem polu” u poslovnom svetu, kao u ovom našem konkretnom slučaju, prosto je, ne privatne, nego poslovne (karijerne) prirode informacija da sve naše sagovornice imaju decu, po jedno, dvoje ili troje, nije ni bitno, i da su sve, uprkos tome, a možda i baš zbog toga, uspele da naprave zapaženi rezultat i u poslovnom svetu.

 

Pogledajte deo intervjua --->>>

Play

 

Zbog svega toga valjda na pitanje “kada im je bilo najteže, naše sagovornice odgovaraju gotovo uglas – na početku. Jer, najteže je bilo doneti odluku da se započne sopstveni biznis.

“Radila sam u raznim privatnim firmama, ali nisam imala hrabrosti da krenem samostalno u neki posao. Ipak, osećala sam da mogu i na kraju sam odlučila da sebi ukažem poverenje i da se upustim u preduzetničke vode. I krenula sam,” kaže Sonja Tanasković, vlasnica i direktorka autotransportne firme Raleks, sa 32 zaposlena i 20 kamiona u vlasništvu.

“Najteže je bilo početi, doneti tu odluku. Ja sam oduvek imala želju da nešto radim sama, nisam čak imala ni jasnu ideju šta, to je došlo posle, ali glavni moj problem bio je strah od neuspeha. Kad sam to prelomila, raščistila sama sa sobom da mogu i da hoću, sve je nekako išlo lakše”, slaže se njena koleginica Nataša.

Nije problem samo porodica. “U Srbiji još uvek muški deo populacije ne veruje da žena može da radi podjednako dobro kao oni, tako da mi je trebalo mnogo više energije, snage i znanja da ostvarim uspeh i da ih ubedim u suprotno”, kaže Sonja Tanasković.

Sonjina prezimenjakinja Gorana takođe ističe da postoje “naše muške kolege koje smatraju da ženama čak nije ni mesto u preduzetništvu ili da su one privilegovane. Iako to možda danas nije preovlađujući stav, činjenica je da se žene u pojedinim situacijama nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce”.

“Samim tim što sam ja žena u muškom poslu, nailazila sam na nerazumevanje muških kolega, ali sam ipak uspela, izborila sam se”, zaključuje otresita Sonja.

A kad savladate sve društvene otpore i lične strahove – onda vas dočekaju banke. Tačnije – ne dočekaju vas.


Sonja Tanasković

BANKE NISU MAJKE: “Kad si mlada firma ne možeš da dobiješ kredit, a krediti su nam potrebni da bismo otpočeli posao”, kaže Sonja.

Ipak, vlasnica Raleksa priznaje da je “imala sreće” jer je posedovala imovinu na sopstveno ime, pa je mogla da je da pod hipoteku i na taj način dobije kredite koji su joj bili neophodni za razvoj. Ova naša sagovornica je, da se malo slobodnije izrazimo, pravi “fan” kredita jer na pitanje ima li i danas kredit, odgovara kao iz puške: “Imam, i kredita i lizinga. I uvek ću ih imati. Da bih rasla, moram da imam kredite i lizinge.” Ali i odmah dodaje da je do sada sve pozajmice uredno i na vreme vraćala.

Verovatno je među našim sagovornicama najpoznatija Maruška Topalović, ako ni po čemu drugom onda po tome da svoje proizvode – ručno bojene svilene marame i kravate – izvozi u 14 zemalja, naglašava da je “ženama koje nemaju svojih sredstava izuzetno teško da pokrenu sopstveni biznis jer su im krediti praktično nedostupni”. Vlasnica Studija “Maruška” i predsednica Udruženja “Nadežda Petrović” to govori iz sopstvenog iskustva. “Ja sam se suočila s tim problemom. Dok nisam stekla određeni kapital, nisam mogla da apliciram za kredite. Da sam tu mogućnost imala na početku pitanje je dokle bi moja firma stigla, verujem da bih sada imala 50 zaposlenih”, kaže Maruška, čija firma trenutno ima 14 zaposlenih.

Kako pak izgleda razvoj bez (dodatnog) kreditnog impulsa, priča Nataša. “Ništa nisam imala od početnog kapitala. A nisam se ni usuđivala da uzmem zajam od banke. Bilo mi je previše rizično. Tako da smo radili komad za komad. Odem, kupim materijal za deset albuma (naša sagovornica je počela proizvodnju albuma za fotografije – prim. M. L.), napravim, prodam, od toga kupim materijal za 20 komada. Radovala sam se kada mi neko poruči kutiju albuma. Kada je posao krenuo, počela sam da nabavljam materijal na rolnu, na palete itd. Mašina u početku nije bilo, većinom je to i inače ručna proizvodnja, ali i opremu smo kupovali iz tekuće zarade”, kaže Nataša, koja, podvlači(mo), nikada nije uzela nijedan dinar kredita.

Ipak, moramo da primetimo, nisu ovde preduzetnice bile u (mnogo) gorem položaju od preduzetnika. Na kraju krajeva, one to i same priznaju. “Poslednjih godina ne primećujemo neku diskriminaciju. Možda je na početku zaista bilo većeg nepoverenja u žene preduzetnice. Imale smo pojedinačnih primedbi od naših članica da ne mogu da dobiju kredit od banke, ali mislim da ipak nisu odbijane zato što su žene nego zato što nisu imale šta da daju kao zalog. Sada se situacija promenila, žene stiču malo više imovine na osnovu koje mogu da dobijaju kredite, pa lakše do njih dolaze”, kaže Gorana Tanasković.

S tim se slaže i Sonja Tanasković: “Mogu da kažem da je u početku uvek bilo nekog nepoverenja. Tada sam ja išla u banku da tražim kredit, sada bankari dolaze kod mene i nude mi da postanem njihov klijent.”


Maruška Topalović

“Evo, ja sam pre par dana imala goste iz Beograda, direktore banaka, koji su došli da obiđu privredu s kojom sarađuju, i razgovarali smo o tome da je vrlo važno da bankari budu naši saveznici, da nas usmere koje kredite, kada i kako možemo pod najvoljnijim uslovima da uzmemo”, iznosi svoje sasvim sveže iskustvo čačanski modni guru.

Na ovo se nadovezuje i državna pomoć. “Mnogi projekti koje raspisuje Vlada Srbije ženama dozvoljavaju određene povlastice pri dobijanju kredita, tako da, kada se sve skupi, mislim da preduzetnice ne mogu da se požale da su, bar kada je o kreditnim uslovima reč, slabije tretirane od muškaraca”, ističe Gorana Tanasković.

Ipak, da u muško-ženskim poslovnim relacijama nije sve potaman, naša sagovornica svedoči novim primerima. “Neretko ćete naići na slučaj da muškarac pre plati nekom preduzeću na čijem je čelu takođe muškarac, a da kasnije plati ženi. Ili, ukoliko je žena vlasnica, od nje će mnogo upornije zahtevati neke povlastice – produžavanje rokova plaćanja, spuštanje cene i slično. Prilikom ugovaranja poslova žene povremeno nailaze i na razne ucene. Kada su u pitanju veliki poslovi, državni poslovi, tenderi, uvek su nekako muškarci ti koji dobijaju prednost u odnosu na žene itd.”, kaže direktorka Udruženja.

 

I ČAČAK JE SVET: Uprkos čitavom ovom ambijentu, a posebno činjenici da je “u Srbiji teško naći posao i veoma teško naplatiti ga” (Maruška Topalović), sve tri preduzetnice su uspele da im ova godina bude bolja od prošle, a računaju i da će iduća biti bolja od ove. Nataša Makljenović, čija firma ima svega četiri zaposlena, ipak je uspela da ove godine u stalni radni odnos primi jednu radnicu, a uskoro će biti primljena još jedna. To je najbolji znak da posao polako, ali stabilno napreduje.

“Očekujem rast proizvodnje. Planiramo da uposlimo mlađe ljude, da malo poradimo na marketingu”, kaže Makljenović. “Ove godine smo ostvarili porast od 25 odsto. U ovom trenutku imam mnogo više posla nego što imam kamiona. Tako da očekujem da rast iduće godine bude i veći”, optimista je, ali s razlogom, Sonja Tanasković.

“Žensko preduzetništvo se više ne može posmatrati kao nešto što se ograničava na spremanje ajvara i mešenje kolača već kao jedna zaista ozbiljna industrijska delatnost”, konstatuje Gorana Tanasković.

Pogledajte deo intervjua ---->>>

Play

 

Preduzetnice Čačka se, međutim, ne zadovoljavaju postignutim, svesne su da je njihov domet, geografski gledano, čast izuzecima, ipak ograničen. Zato što se njihove proizvodne delatnosti uglavnom odnose na lokalnu sredinu, takoreći na komšiluk. “One se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga za stanovništvo iz svog okruženja. Retko koja od njih ima toliku snagu da svoje proizvode ili usluge može da prenese u druge gradove, a naročito van granica naše zemlje”, “samokritična” je Gorana Tanasković.

Zato je jedna od funkcija Udruženja – širenje, tj. obezbeđivanje novih tržišta. “Ja sam i potpredsednica Foruma privrednika grada Čačka, čija je jedna od osnovnih ideja da zajedničkim snagama privredu ovog kraja napravimo sasvim drugačijom, da budemo prepoznatljiviji i da ljudi koji dolaze u grad budu upoznati s tim šta se u Čačku proizvodi i šta mogu ovde da dobiju. U tom smislu, moramo biti svesni da je marketing privrede vrlo bitan, kao i marketing svake firme”, kaže Maruška i nastavlja:

“Pre 10-15 dana bila sam u privrednoj delegaciji grada koja je posetila Sloveniju, konkretno Maribor, gde smo zaista primljeni u vrlo značajnim firmama i gde sam upoznala mnogo poslovnih ljudi koji su potrebni našoj privredi. Mi zaista moramo naći načina da privučemo te ljude, moramo obezbediti da oni kad dođu kod nas ostave dovoljno vremena da se upoznaju s našim mogućnostima. Sa druge strane, mi moramo uzeti nešto od te Evrope i primeniti kod nas. Možda će to nekome izgledati prepotentno, ali ja razmišljam ovako: ako su oni toliko uspešni, zašto mi ne bismo bili uspešniji. Mi imamo toliko talentovanih ljudi, vrednih i pametnih, da zaista možemo da postignemo mnogo veći uspeh od onog koji sada ostvarujemo. Sve zavisi od nas samih. Moramo da se izborimo da napravimo poslove. Ako verujemo u svoj proizvod, ako verujemo u ono što radimo, moramo naći načina da to predstavimo svetu. S novim tehnologijama sada su mogućnosti za to veće nego ikada. Gomila stvari sada može da se proda preko Interneta i to treba bukvalno svi da iskoriste. I ta neka priča treba da bude broj jedan. Znači, moraju kupci da se traže i preko Interneta. Moramo da napravimo neke male radionice, neke klubove koji će za proizvode koji se prave u Čačku uspeti da nalaze kupce preko Interneta”, zaključuje Maruška Topalović.

 

Pogledajte treći deo intervjua --->>>

Play

 

autor: M. Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Grci između dugova i nedostatkom kredita Grci između dugova i nedostatkom kredita

    Bili zaposleni ili preduzetnici, nezaposleni ili početnici, Grci se svakodevno sedam godina bore sa smanjenjem svojih prihoda, nedostatkom kredita i dugovima zbog mera štednje kojima nema kraja.

  • Šta bi doneo trgovinski sporazum EU i Rusije Šta bi doneo trgovinski sporazum EU i Rusije

    Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Rusije i drugih zemalja Evroazijske ekonomske zajednice u ovom trenutku ne deluje kao realna mogućnost, ali bi po proračunu nemačkog Centra za međunarodnu ekonomiju nemačkog instituta Ifo svima doneo koristi, saopštio je danas taj institut.

  • Drakulić razmišlja o konkursu za menadžmet u RTB Boru Drakulić razmišlja o konkursu za menadžmet u RTB Boru

    Vlasnik Point grupe Zoran Drakulić izjavio je da ozbiljno razmišlja da se javi na konkurs kojim se traži profesionalni menadžment za RTB Bor, raspisan krajem prošle godine.

  • Evro danas 123,93 dinara Evro danas 123,93 dinara

    Dinar danas ima približno istu vrednost prema evru kao i od petka, i zvanični srednji kurs je 123,9304 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Preporuke prijatelja
DUNAV BANER
NASLOVI
Sajam turizma
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side