26.04.2016 Beograd

Plaćanja karticom uvećala BDP Srbije za 230 miliona dolara

Plaćanja karticom uvećala BDP Srbije za 230 miliona dolara Foto: freeimages.com
Elektronski način plaćanja putem kreditnih, debitnih i pripejd kartica obezbedio je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 230 miliona dolara u periodu od 2011. do 2015. godine, pokazala je studija "Mudis Analitiks 2016" urađena za međunarodnu kartičarsku kuću Visa.

Prema istraživanju Mudisa, povećana upotrebe kartica uticala je i na rast potrošnje robe i usluga srpskih domaćinstava prosečno za 0,19 procenata godišnje, kao i na otvaranje 2.939 radnih mesta u Srbiji u petogodišnjem periodu.

Prema istraživanju Mudisa, elektronski način plaćanja je uvećao BDP u 70 zemalja za 296 milijardi dolara u periodu od 2011. do 2015. godine, podstakao rast potrošnje robe i usluga u domaćinstvima u proseku za 0,18 procenata godišnje i uticao na kreiranje oko 2,6 miliona novih radnih mesta godišnje tokom proteklih pet godina. 

Sedamdeset zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem čine skoro 95 odsto svetskog BDP-a, navodi Visa u današnjem saopštenju. 

Rezultati studije, objavljeni u izveštaju "Uticaj elektronskih plaćanja na ekonomski rast", ukazuju da ovaj vid plaćanja značajno doprinosi smanjenju sive ekonomije, odnosno ekonomskih aktivnosti koje se ne prijavljuju i obavljaju gotovinom. 

Elektronska plaćanja, kako se navodi, "uvode" novac u legalne tokove i time obezbeđuju potencijalno veći porez za vlade, dok istovremeno minimalizuju troškove rada sa gotovinom, garantuju isplatu trgovcima i nude više mogućnosti za finansijsku inkluziju potrošača. 

U studiji se naglašava da rast elektronskih načina plaćanja ne može potupuno samostalno i nezavisno da utiče na prosperitet jedne zemlje, jer je za to neophodno još faktora, kao što je podrška razvoju finanijskog sistema, i stabilna ekonomska situacija.

Za dalje povećanje upotrebe elektronskih načina plaćanja na mikro nivou neophodno je, kako se navodi, da zemlje uvedu procedure koje će olakšati i ubrzati regulativne poslove, da omoguće naprednu finansijsku infrastrukturu, i stimulišu veću potrošnju.

autor: IG izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side