Pandemija istakla loš položaj radnika s Istoka Evrope na Zapadu
02.06.2020 Beograd

Pandemija istakla loš položaj radnika s Istoka Evrope na Zapadu

Pandemija istakla loš položaj radnika s Istoka Evrope na Zapadu Foto: Beta/AP/Emilio Morenatti
Stotine rumunskih radnika - migranata zaražene su novim koronavirusom u klanicama u Nemačkoj i Holandiji, što je novi aspekt pandemije koji ističe dilemu sezonskih radnika koji su na Zapad došli iz siromašnijih država Evropske unije, piše redakcija Radija slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Poljoprivrednici u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i drugde redovno zapošljavaju migrantske radnike za žetve, dok se kompanije za preradu mesa u tim i drugim zemljama takođe u velikoj meri oslanjaju na Rumune i druge istočne Evropljane.

Institucije EU su priznale da su takvi radnici "vitalna radna snaga na farmama u Nemačkoj, Francuskoj i drugim članicama i da obezbeđuju hranu širom Evrope, ali da su im često uskraćena prava".

Evropski parlament i Komisija saopštili su 25. i 26. maja da su "duboko zabrinuti izveštajima o nesigurnim uslovima rada i nedostatku bezbednosnih mera za prekogranične, pogranične i sezonske radnike".

Ali i dok su se vlade s obe strane obavezale da će pružiti bolju podršku Rumunima koji su spremni da rade sličan posao kod kuće ili ublažiti "strukturalne" probleme koji muče tržište prekograničnog rada, postoji sumnja u obećanja o brzim promenama.

Rumuni i drugi istočni Evropljani često žele slabo plaćene poslove koji ne zanimaju njihove zapadne kolege.

Stručnjaci kažu da bi posao koji se u Nemačkoj plaća oko 1.500 evra mesečno, u Rumuniji mogao da donese 430 evra minimalne zarade.

Tako su evropske mere ograničenja, uvedene u martu dok su se vlade borile da spreče širenje koronavirusa, ostavile neke bogatije zemlje bez stotina hiljada radnika iz siromašnijih istočnih država na koje se inače oslanjaju.

Rumunska manjinska vlada na čelu s liderom Nacionalne liberalne partije Ludovikom Orbanom (Ludovic) 4. aprila se saglasila da dozvoli sezonskim radnicima da odu u inostranstvo čarter letovima koje su organizovali zapadnoevropski poljoprivrednici, pod uslovom da postoji dogovor s vlastima u odredišnim zemljama.

Potez Bukurešta usledio je posle deklaracije zemalja EU u martu da je snabdevanje hranom, pitanje nacionalne bezbednosti i, prema rečima rumunskog ambasadora u Berlinu Emila Hurezeanua, odluke nemačkih ministarstva poljoprivrede i unutrašnjih poslova o ukidanju ograničenja putovanja početkom aprila, tako da su tamošnji poljoprivrednici mogli da plate čarter letove za prevoz sezonskih radnika iz Rumunije.

Nekoliko dana kasnije, 9. aprila, hiljade radnika iz siromašnih sela ukrcalo se na niskobudžetne letove na aerodromu u Klužu na severozapadu Rumunije.

Prizori kako 2.000 ljudi ne držeći fizičku distancu ulazi u pretrpane autobuse na regionalnom aerodromu u vreme strogih mera ograničenja izazvali su negodovanje.

Rumunski ministar saobraćaja Lucian Bode rekao je 14. maja parlamentu da je između suspenzije redovnih letova usled pandemije 16. marta i 4. maja bilo 188 čarter letova sa sezonskim radnicima iz Rumunije u Nemačku, Holandiju, Veliku Britaniju, Italiju, Belgiju i Austriju.

Izbijanje koronavirusa u klanici u Birkenfeldu na jugoistoku Nemačke 28. aprila istaklo je nedaće istočnih Evropljana na radnim mestima na zapadu kontinenta. Oko 200 Rumuna zaraženo je kovidom-19 i najmanje jedan je umro.

Početkom maja pojavila se vest o pozitivnim testovima na koronavirus u holandskoj fabrici za preradu mesa u kojoj radi 270 Rumuna.

Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova 11. maja je saopštilo da je 13 od 80 zaposlenih Rumuna koji su bili pozitivni na testovima na koronavirus u fabrici za preradu mesa u Kosfeldu na zapadu Nemačke, hospitalizovano sa simptomima kovida-19.

Postrojenje u kome su zaposleni Rumuni i Bugari zatvoreno je do daljnjeg.

Dojče vele je citirao je ministra zdravlja pokrajine Severne Rajna-Vestfalije Karla-Josefa Laumana koji je sugerisao da je zajednički smeštaj u skučenim prostorima možda podstakao zaražavanje.

"Stotine su se razbolele u klanicama", rekao je 21. maja za RSE ambasador Hurezeanu. On je naveo "ceo lanac" podugovarača koji su pregovarali o platama i smeštaju u ime zaposlenih. "Poslodavci nisu proverili uslove življenja", rekao je on. "Samo su platili po satu".

Hurezeanu je rekao da iz Rumunije, Poljske i Bugarske dolazi 70 do 75 odsto od 300.000 stranih radnika koji svake godine u Nemačkoj beru voće i povrće.

Otkako se u martu pandemija proširila većim delom Evrope, oko 27.000 sezonskih radnika otputovalo je u Nemačku da beru špargle i jagode. Većina su Rumuni, rekao je Hurezeanu, zatim Ukrajinci, Poljaci, Bugari i Česi.

On je istakao izvestan napredak.Sprovedene su provere da bi se ukinulo plaćanje po kilogramu, umesto po satu, rekao je Hurezeanu, a kolektivno zdravstveno osiguranje je povećano sa 70 na 115 dana.

"To je težak posao i mnogi Rumuni ga rade već dugi niz godina, bilo da su direktno zaposleni (na farmama) ili preko posrednika u Nemačkoj i Rumuniji", rekao je on.

Stotine rumunskih radnika protestovale su u Bonu 19. maja zbog neisplaćenih zarada i loših uslova rada, tvrdeći da se prema njima postupa "kao prema robovima" pošto je bankrotirao jedan uzgajivač jagoda kod kojeg su radili.

Istog dana pokušavajući da neke od njih privuče kući, rumunski ministar poljoprivrede Adrian Oros najavio je paket od najmanje 20 miliona evra za podršku mladim poljoprivrednicima koji su ranije radili u inostranstvu.

Oros je takođe rekao parlamentu da će od 1. juna vlada povećati minimalnu mesečnu platu u poljoprivrednom sektoru na 3.000 leja (620 evra) mesečno kako bi ubedila rumunske migrante da ostanu u zemlji.

Neki od demonstranata u Bonu su našli posao na obližnjim poljoprivrednim dobrima, dok su se drugi vratili u Rumuniju.

Posle izbijanja Kovida-19 u klanicama u Nemačkoj, rumunska ministarka rada Violeta Aleksandru posetila je tu zemlju 18. maja da bi se lično upoznala sa situacijom. Ona se sastala s nemačkim ministrom rada Hubertusom Hajlom i ministarkom ishrane i poljoprivrede Julijom Klokner.

Dva dana kasnije, 20. maja, posle pritiska nemačkih poljoprivrednih sindikata, nemačka vlada je saopštila da će usvojiti zakon za uklanjanje podugovarača iz procesa zapošljavanja. Taj potez, rekli su pristalice mera, osigurao bi bolje uslove sezonskim radnicima iz zemalja s niskim platama.

Hajl je naveo "strukturalne" probleme u industriji koji zahtevaju duboke reforme, ukazujući da je do 80 odsto radnika u nekim klanicama zaposleno preko podugovarača ili čak preko pod- podugovarača.

Očekuje se da će nemačka vlada izneti predlog zakona kojim će zahtevati da kompanije direktno zapošljavaju radnike uključene u klanje ili preradu mesa, mada će biti izuzetaka za mala zanatska preduzeća.

Hurezeanu, koji je prisustvovao sastanku s visokim zvaničnicima nemačkih ministarstava unutrašnjih poslova i poljoprivrede da bi razgovarao o nacrtu zakona, rekao je da je to "radikalna promena" zakona.

"Bili smo koautori. Napravljen je na našoj patnji", rekao je.

Drugi su skepričniji.Bivša ministarka rada iz opozicionih socijaldemokrata Lia Olguta Vasilesku 9. aprila je situaciju Rumunije s migrantskim radnicima poistovetila sa "kolonijom".

"Čujem da su se neki strani ambasadori ovih dana bili korisni", rekla je ona, aludirajući na dogovore o puštanju sezonskih radnika uprkos merama ograničenja.

Zvaničnike, rekla je "više ne zanima borba protiv korupcije ili da li imamo zdravstvene materijale da ne bismo umrli, već njihove plantaže koje više nemaju robove".

Vasilesku je rekla da Rumunija stavlja u karantin Rumune koji dolaze iz inostranstva "državnim novcem i, kada se uveri da su zdravi, šalje ih drugima (u inostranstvo) tako da rumunske špargle ostanu u poljima". Jer, dodala je," u svakom slučaju ne prodajemo ono što uzgajamo, već samo uvezeno".

Aktuelna ministarka rada Aleksandru posle posete Nemačkoj odbacila je takve ocene. "Rumuni se većinom ne tretiraju kao robovi", rekla je ona 27. maja, priznajući da uslovi života i rada variraju."Pristojni uslovi su relativna stvar", kazala je.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side