10.02.2020 Beograd

Nikolić: Bregzit neće pogoditi Srbiju, veći rizik od ekonomskog usporavanja evropskog tržišta

Nikolić: Bregzit neće pogoditi Srbiju, veći rizik od ekonomskog usporavanja evropskog tržišta Foto: Medija centar Beograd
Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je danas da Srbija ne treba da očekuje neke naročite pogodnosti i šanse za uvećanje izvoza u Veliku Britaniju posle njenog izlaska iz članstva EU (Bregzit) te da se još uvek procenjuju rizici ekonomskog usporavanja tog tržišta.

"Velika Britanija je do sada bila ograničeno prisutna u ekonomiji celog regiona jugoistočne Evrope. Svakako, daleko manje od njenog potencijala. Nisu odustali ni od restriktivnog viznog režima i za diplomatske i obične pasoše kao i za putnike u tranzitu, što otežava poslovanje, a to važi i za njihove prekomorske teritorije", rekao je Nikolić.

Dodao je da Srbija zbog Bregzita neće pretrpeti neke značajne posledice u spoljnotrgovinskoj razmeni jer nije imala neku čvrstu saradnju sa Britanijom, a izvoz usluga čija je vrednost veća od vrednosti izvezene robe ići će i dalje kao do sada jer "za to nema barijera".

"Ostaje da se vidi da li će Britanija posle razdruživanja zadržati sličan položaj kao što ga je imala dok je bila članica EU i da li će liberalizovati trgovinske odnose što je ranije najavljivala, ali nije učinila", rekao je Nikolić.

Istakao je da Srbiji od Bregzita veći rizik dolazi od ekonomskog usporavanja ekonomije EU.

Britanija je, kako je rekao, odlaskom otkinula 15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, a u pojedinim zajedničkim evropskim projektima njen udeo je bio još značajniji.

"Njen značaj, u odnosu na neke druge zemlje EU, lako se uočava preko projekta izgradnje Erbasovih aviona. Nemačka u tom projektu daje najveći doprinos. Tik do nje je Velika Britanija gde se proizvode sva krila aviona, često i motori. Sledi Francuska sa ostatkom glavnih delova. Za periferiju evrozone rezervisana je izgrada sedišta, presvlake i ostale manje važne komponente", rekao je Nikolić.

Srbija je, prema podacima Narodne banke, za 11 meseci prošle godine izvezla usluge u vrednosti 552 miliona evra, a uvezla za 273,7 miliona evra. Izvoz usluga u Veliku Britaniju čini devet odsto ukupnog izvoza usluga Srbije, a odnose se na poslovne (31 odsto), IKT (26 odsto), transportne (16 odsto).

Uvoz usluga iz Velike Britanije od 273,7 miliona evra čini, kako je navela NBS pet odsto srpskog uvoza usluga, a najznačajnije po obimu su poslovne (32 odsto) i IKT (27 odsto).

Srbija je u 2019. godini u Britaniju izvezla robe u vrednosti 325,6 miliona evra, a najviše je prodala spoljnih pneumatskih guma za automobile, u vrednsoti oko 74 miliona evra i setova provodnika za avione, vozila i brodove, u vrednsoti od oko 52 miliona evra, zatim kočnice, lekove, razne mašine, aluminijumske kontejnere, ventilatore, mašine, proizvode od plastike.

Od tamošnjih proizvođača Srbija je u 2019. godini najviše kupovala automobile, mašine raznih vrsta, motore, generatore, lekove, antiserume fungicide, smrznute skuše, dezodoranse, ekstrate esencije i kafe, ljudsku krv, kulture mikroorganizama i drugu robu. Za uvoz viskija iz Britanije Srbija je prošle godine potrošila skoro milion evra.

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side