29.09.2011 Beograd

Nedovoljno korišćenje alternativnih goriva

Nedovoljno korišćenje alternativnih goriva
U Srbiji se od alternativnih goriva u industriji najviše koriste poljoprivredna biomasa, drvo, piljevina pretvorena u brikete i pelete, guma i biodizel, ali taj potencijal koji bi mogao doneti značajne ekonomske i ekološke koristi, još nije dovoljno iskorišćen.

Procenjeno je da u Srbiji postoji potencijal biomase od oko 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega oko milion tona drvne i 1,4 miliona tona poljoprivredne biomase, kaže profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović. 

Neka industrijska postrojenja u našoj zemlji koriste sopstvenu otpadnu biomasu, razna poljoprivredna gazdinstva, pilane i fabrike se bave preradom poljoprivrednog materijala ili koriste drvnu biomasu, ali su i dalje veliki neiskorišćeni potencijali u toj oblasti, naglasio je profesor Jovović. 

Guma, kao otpadni materijal, takođe se koristi u srpskoj industriji i to od 10.000 do 15.000 tona godišnje, a koriste je dve cementare "Lafarž" u Beočinu i "Holcim" u Novom Popovcu. 

Prema podacima Centralno-evropskog forum za razvoj (CEDEF) kod korišćenja automobilskih guma kao alternativnog goriva 80 odsto gume mora da se reciklira, a samo 20 odsto je raspoloživo za sagorevanje u cementarama. Dodatno, cementare mogu da koriste gume samo u iznosu od 12 odsto ukupnih energenata, dok je upotreba komunalnog otpada ogranicena na 18 odsto.

Prosečno učešće alternativnih goriva u fabrikama cementa u Evropskoj uniji iznosi oko 15 odsto. U zemljama Beneluksa ta goriva zamenjuju više od 50 odsto fosilnih goriva, u Nemackoj, Francuskoj, Austriji, Poljskoj i Češkoj između 25 i 50 odsto, u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji, Turskoj, Grčkoj i Rumuniji od pet do 25 odsto.

Alternativna goriva se osim u uljarama u Srbiji upotrebljavaju i u klanicama, mali broj poljoprivrednih gazdinstva koristi životinjski otpad za dobijanje biogasa za zagrevanje. 

U Srbiji za sada nema ozbiljnije upotrebe komunalnog otpada u industriji, iz koga bi moglo da se proizvodi čvrsto gorivo koje bi posle moglo da se koristi u termoenergetskim i drugim postrojenjima, napomenuo je profesor Jovović. 

Korišćenje otpada, na taj način, definisano je tehničkim standardima, koji su usvojeni u našoj zemlji i ne predstavlja ekološki problem, rekao je on i dodao da bi, međutim, sagorevanje komunalnog otpada, bez pojedinačne separacije, negativno uticalo na životnu sredinu. 

Sve manje postrojenja u svetu danas sagoreva komunalni otpad, jer je reciklaža primarni postupak tretmana tog otpada, pa se ide na to da se prvo izvuče iz njega što više metala i plastike koji bi se mogli koristiti u industriji, objasnio je Jovović i ponovio da Srbija veoma malo koristi otpadne materijale u energetske svrhe. 

"Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni par stotina hiljada tona ekvalentne nafte i omogući značajnu uštedu. Samo Beograd bi mogao godišnje da proizvede oko 150.000 tona goriva iz otpada,“ naveo je profesor Mašinskog fakulteta. 

Nasuprot Srbiji, u zemljama Skandinavije, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, od 20 do 40 procenata ukupnog otpada odlazi na termički tretman i bude iskorišćeno kao energent. U Nemačkoj samo jedan odsto komunalnog otpada završava na deponijama, a u Srbiji gotovo sav otpad završava na komunalnim i raznim divljim deponijama, kazao je Jovović.

Kod nas je sve popularnija upotreba biodizela, koji proizvode „Bioenergooil“ iz Sombora i „Viktoria grupa“ iz Novog Sada od starog ulja iz friteza. 

U Srbiji se godišnje proizvede oko 10.000 tona biodizela i to uglavnom iz uljane repice, a od toga se, kako su rekli Tanjugu u „Viktoria oilu“, oko 5.000 tona proizvede u toj vojvođanskoj fabrici. 

Stručnjaci ocenjuju da su izvori finansiranja najveća prepreka za veću upotrebu alternativnih goriva u industriji, s obzirom na to da bi, na primer, za izgradnju jedne toplane ili termoelektrane na biomasu ili komunalni otpad, termičke snage oko 100 megavata, trebalo uložiti najmanje oko 100 miliona evra.

Korišćenje alternativnih resursa je dobro zbog smanjenja upotrebe fosilnih goriva, zaštite životne sredine i manje emisije ugljen-dioksida iz industrijskih postrojenja, kao i zbog upravljanja otpadom, povećanja zaposlenosti i smanjenja uvozne zavisnosti.

autor: AS izvor: Tanjug/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side