Koliko je stvarno opasan nikl
11.10.2012 Beograd

Koliko je stvarno opasan nikl

Koliko je stvarno opasan nikl
Reakcija protivnika eksploatacije nikla u Srbiji na najave istraživanja ležišta ovog metala i moguće prerade ove rude uzburkali su javnost, ali stručnjaci kažu da ipak nije sve rečeno i da postoje i tehnologije koje ne bi ostavile posledice na životnu okolinu i zdravlje ljudi.

“Eksploatacija nikla ostavila bi strašne posledice po zaštitu životne sredine, zdravlje stanovništva, vegetaciju, zemljište, podzemne i površinske vode. Nema čistih tehnologija u eksploataciji nikla”, kaže jedan od njenih najglasnijih protivnika akademik Vidojko Jović.

Na ovakva upozorenja ministar rudarstva Milan Bačević podsetio je da se može primeniti Zakon o krivičnom postupku, član 343, za uzbunjivanje građana, širenje glasina, lažnih vesti i lažnih informacija.

Ono što bi moglo da bude opasno u slučaju nepridržavanja standarda jeste prerada rude koja se tretira sumpornom kiselinom, ali ne i samo istraživanje o potencijalima ležišta nikla u Srbiji.

“Istraživanje ležišta nikla ne zagađuje okolinu i nije opasno po ljude. Reč je o bušotinama prečnika 10 centimetara koje se po završetku istraživanja ili zatrpaju ili se, ako je to potrebno, zatvore betonskim poklopcem. Buši se manje nego kada se kopa bunar, a isto toliko je opasno”, kaže za Novi magazin profesor Rudarsko-geološkog fakulteta dr Vladimir Simić.

Da bi se došlo do eksploatacije, navodi on, potrebno je uraditi mnogo projekata i dobiti gomilu saglasnosti i dozvola, od studije izvodljivosti, preko dozvola ministarstava, do studija uticaja na životnu sredinu.

Postoje li bezbedne tehnologije

Samo istraživanje će trajati nekoliko godina i, kako su Novom magazinu rekli u Srbija niklu, koštaće oko 15 miliona evra.

“Sve je to dugoročan proces, a i ako se i dođe do eksploatacije ona je samo mehanički posao vađenja rude koja se šalje na dalju preradu. Prerada u autoklavima, u zatvorenim sistemima, jeste ne ostavlja posledice po životnu sredinu”, objašnjava Simić.

U Srbija niklu tvrde da bi, ukoliko istraživanja pokažu isplativost eksploatacije i ako do nje uopšte i dođe, rudu prerađivali savremenim tehnologijama, a da bi takva fabrika zapošljavala direktno i indirektno oko 5.000 ljudi .

“Slike koje nam protivnici eksploatacije nikla, a sutra nekog drugog metala, podmeću sa zastarelim tehnologijama, govore da oni izgleda ne znaju za nove i bezbedne tehnologije. U Srbiji bi se nikl prerađivao iz oksidne rude (lateriti) i koristila bi se najnovija tehnologija autoklavnog luženja, u zatvorenom sistemu, bez ikakve opasnosti po okolinu. Takvi primeri su Marin Marin, najveća fabrika sa ovom tehnologijom u svetu, Revenstrope i Moa Bej”, kaže direktor Srbija nikla Dragoslav Zeka Božović.

Ipak, u javnosti se zbog posla sa niklom digla tolika prašina da ne bi bilo iznenađenja ukoliko bi građani počeli da bacaju niklovani escajg, kovane novčiće, nakit i ostale stvari u kojima ima ovog metala kojim smo bukvalno okruženi u svakodnevnom životu. Njime se prevlače čak i instrumenti kojima nas pregledaju lekari.

Toksikolog dr Radomir Kovačević kaže da ruda nikla ima alergogena i kancerogena svojstva i da u povećanim koncentracijama u dužem vremenskom periodu može da izazove brojna autoimuna oboljenja i karcinom i da su prve opisane imuno-alergijske reakcije u literaturi bile kod žena koje su nosile grudnjake sa niklovanim kopčama.

U Ministarstvu rudarstva navode da se procenjuje da milijarde evra leže u utrobi zemlje na području Srbije i da je potpuno normalno da prirodni resursi budu iskorišćeni u cilju podizanja privredne aktivnosti i zapošljavanja ljudi.

Ako bi istraživanja to i potvrdila fabrika ne bi morala da bude pored rudnika.

Nalazište rude nikla koje je već eksploatisano postoji na Kosovu, na Golešu kod Lipljana, a u Glogovcu je smeštena topionica rude. U užoj Srbiji za istraživanje ležišta interesantne su tri lokacije Topola - Aranđelovac, Vrnjačka Banja - Trstenik i Mokra Gora.

Srbija nikl je zasad dobio odobrenje za istraživanja na području Lipovca i sela Ruđinci-Veluće, a aplikacija za Mokru Goru je u pripremi.

Kontroverze u Kavadarcima

Feni industri je drugi izvoznik po veličini u Makedoniju, preporodio je Kavadarce, ali i dalje izaziva sumnju žitelja Tikveša – da li je feronikl kriv za karcinome, alergije i povećanu smrtnost.

Izgrađen je u pitomom selu Vozarcibukvalno usred lozovih nasada i čitavih 36 kilometara daleko od nalazišta.

Unovembru će biti dvanaest godina od kada je restartovana proizvodnja nikla u vinogradima Tikveša.

„Država je morala da proda Feni jer sama nije mogla da rukovodi kapacitetom koji zavisi od berzanskih cena“,kaže Vasil Topurkovski, koji je u vreme restarta bio vicepremijer.

U Makedoniji i danas mnogi u toj prodaji vide nedostatak vizije i novu grešku nove vlasti jer stranci godinama vade kajmak. Po prodaji Fenija cena nikla počela je vrtoglavo da raste, a kompanija je postaladrugi neto izvoznik u zemlji.

Plata u kombinatu je od 170 do 600 evra, izuzimajući menadžere, grad je među najbolje kotiranima po socijalnoj lestvici u Makedoniji.

Ali, osim onih hiljadu zaposlenih i još hiljadu indirektno angažovanih, ostali žitelji Kavadaraca - ukupno 50 hiljada – i njihova ekološka udruženja optužuju za zagađenje životne sredine. Vinari iz sela Vozarce, Drenovo i Šivec kažu da u bačve stavljaju belo grožđe, a dobijaju – crveno vino.

Savetnik u skupštini opštine Tošo Radnjanski nedavno je alarmirao da raste broj smrtnih slučajeva. SpecijalistainternemedicineVlatko Aleksov navodi da je u Kavadarcima u poslednjih pet godina registrovano 382 obolelih od malignih bolesti.

Ipak, nedavna istraživanja na prisustvo teških metala pokazala su povećane vrednosti u okolini kombinata, dok su Kavadarci bezbedni, bez opasnosti po ekološku katastrofu.

autor: Ratko Femić/Savo Pejčinovski izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side