21.10.2017 Beograd

VideoIntervju Pavle Marjanović: Cene lekova će padati

Intervju Pavle Marjanović: Cene lekova će padati Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Stanje na tržištu lekova danas je znatno bolje nego pre 4-5 godina, ali još mnogo toga može da se popravi

Razgovarao: Mijat Lakićević

 

Ne tako često kao nekada, ali se i dalje u javnosti mogu čuti primedbe kako na snabdevenost tržišta lekovima tako i na njihov kvalitet. To je bio povod za razgovor sa Pavlom Marjanovićem, direktorom kompanije Aktavis (Actavis), koja je svojevremeno kupila leskovačko Zdravlje, da bi prošle godine i sama ušla u sastav svetskog giganta Teve.

 

Da pođemo od onoga što najviše zanima obične građane: jesu li lekovi na tržištu Srbije kvalitetni?

Lekovi su apsolutno dobri. Ako ste lek uzeli u apoteci ili ste ga dobili od lekara – on je proveren i kvalitetan. Pitanje kvaliteta lekova nije samo stvar srpske agencije za lekove nego određenih procesa koji globalno definišu kvalitet. Postoji globalna standardizacija i propisi koje definišu, na primer, Evropske agencije za lekove ili američki FDA i naša zemlja je sve te kriterijume prihvatila. Dakle, ako se lek nađe na regularnom tržištu, on je kvalitetan, to je apsolutno tako.

 

Kako je tržište lekova snabdeveno? Neretko se u novinama pojave vesti o nestašicama. Možda je to i privremeno ali, opet, onoga kome lek treba ne zanima traje li to dva dana ili dve godine.

Tržište Srbije je generalno dobro snabdeveno. Povremene nestašice se događaju, ali one zaista vrlo kratko traju, a što je još važnije, pošto se najčešće radi o generičkim lekovima, gotovo uvek na tržištu postoji neka zamena.

Sa druge strane, lista lekova je u odnosu na najrazvijenije zemlje skromna, ali mislim da ona pokriva sve što je neophodno građanima Srbije. Da li bi lista mogla da bude bogatija – verovatno da; da li ima para za to – verovatno ne. Nije teško napraviti vrlo široku listu lekova, ali je važnije obezbediti redovno plaćanje i osigurati dostupnost.

 

A kakva je situacija, kada govorimo o kvalitetu lekova i snabdevenosti tržišta, u drugim zemljama, Hrvatskoj i Bugarskoj, recimo?

Konkretno, u Hrvatskoj i Bugarskoj lista je duža, ima više inovativnih lekova, ali se postavlja pitanje kada zdravstveni fond plaća lekove. Vrlo je bitno uspostaviti sistem održivog poslovanja i zdravstvenog fonda i industrije, a osnovni element u tome je redovnost plaćanja. Zdravstveni fond u Srbiji već godinama plaća redovno. Pamtim i neka drugačija vremena, ne tako davna, kada to nije bio slučaj. Pre desetak godina svi u industriji su iz dana u dan bili prinuđeni da proveravaju da li su na listi za plaćanje dugova i sajt Fonda da vide kada će on nekome nešto da plati. Danas o tome uopšte ne razmišljamo, što je osnova održivog poslovanja firme koja ima i fabriku u Srbiji. Dakle, mi imamo stabilnost. Dešava sa da neke od tih susednih zemalja plaćaju lekove posle više od godine, a kod nas se lekovi plaćaju za 50-60 dana, što je dobro.

 

Kad ste već pomenuli inovativne lekove, njihovi proizvođači se žale da teško ulaze na tržište, da je fond restriktivan i da je mnogo bolje baš u pomenutim Bugarskoj i Hrvatskoj.

Tačno je, četiri ili pet godina Fond nije uključivao u listu nijedan inovativan lek. Međutim, prošle godine 24 inovativna leka uključena su u listu. Koliko je meni poznato, sad je u toku proces uključivanja još nekih inovativnih lekova u listu, tako da je situacija drastično popravljena. Opet kažem, moramo uvek imati u vidu održivost celog sistema, količinu novca koji Fond ima i redovnost plaćanja. Ukoliko se to naruši onda ćemo narušiti sistem, a to nije dobro ni za koga.

 

Da sad malo obrnemo priču, nedavno je Svetska banka objavila studiju gde se kaže da bi trebalo više da se koriste generički lekovi. Farmaceutska industrija je prilično osporavala tu studiju.

Kvantitativno posmatrano, u Srbiji je oko tri četvrtine lekova u apotekama generičko. Po vrednosti, to je oko 45 odsto i to je u skladu sa svetskim parametrima. U Srbiji se dovoljno koriste generički lekovi i njihovo učešće količinski biće verovatno još veće – to je svetski trend. Da li će u novcu to biti još manje? Mislim da ne bi trebalo jer je Srbija vrlo specifična zemlja. Kod nas 900.000 ljudi pije lekove za pritisak, 600 do 700 hiljada ljudi zna da ima pritisak, a ne pije ništa i ima oko milion onih koji i ne znaju da imaju povišen pritisak, a mesečna terapija košta nešto više od jednog evra mesečno. Dakle, u pitanju je jeftin, a kvalitetan lek. Kada govorimo o investicijama Fonda u budućnosti, jasno je da su potrebni novi lekovi, ali je potrebno i proširiti bazu postojećih generičkih lekova, odnosno povećavati broj pacijenata koji ih koriste da sutra na primeru hipertenzije ne bismo imali rekorde u brojevima moždanih udara, bolesti perifernih arterija, da ne bismo bili treća zemlja u Evropi po broju srčanih udara... Takođe, treba da obezbedimo veću primenu lekova za retke bolesti jer tu je neophodna intervencija države, mada je i na tom polju mnogo urađeno poslednjih godina. Pre pet godina u budžetu nije postojala “linija” za retke bolesti, danas već postoje određena sredstva koja su namenjena tome. Sigurno može i bolje, ali opet ponavljam, mora da se vodi računa o održivosti sistema. Svi moramo domaćinski da poslujemo.

 

Nema dovoljno novca ili se nedomaćinski troši, možda bi bilo više novca za skuplje lekove da se njime raspolaže racionalnije?

Ja mogu da govorim o generičkoj industriji, o generičkim lekovima, mi nikakav problem sa listom nemamo. Kad se lek registruje prođe proceduru odobravanja cene, podnese se zahtev za prijem i automatski bude na listi. Zašto? Zato što je jeftiniji. Generička verzija inovativnog leka, kad ovome istekne patentna zaštita, jeftinija je oko 30 odsto. Zato što postoje vrlo precizna pravila kako se formiraju cene lekova u Srbiji. To je takozvana “korpa” zemalja – Italija, Slovenija, Hrvatska – pa se za “plafon” uzme 80 odsto nekog njihovog proseka, a Fond uzima najnižu cenu iz te tri zemlje tako da cene lekova u Srbiji zaista jesu relativno niske.

 

Da li je možda problem u načinu nabavke lekova?

Ono što se meni čini da je bitno jeste da se u poslednje vreme u razgovorima sa nadležnim ljudima sve više govori o predvidljivosti. Ranije je to bila reč koju smo koristili samo mi u industriji, drugi je nisu upotrebljavali. A predvidljivost je vrlo bitna za poslovanje. Daću vam primer. Mi u Tevi Actavisu pravimo predviđanja o plasmanu lekova u naredna 24 meseca. Ako to ne uradimo dobro, nećemo imati lek na tržištu. A imamo skoro pet stotina lekova na srpskom tržištu. To je osetljiv mehanizam, od nabavke aktivne supstance do proizvodnje, preko kontrole kvaliteta i registracije u Srbiji do odobravanja trgovine i distribucije, odnosno do informisanja stručne javnosti... Da bi taj mehanizam funkcionisao, morate da imate i partnere u državi. Dakle, sve više u poslednje vreme čujem da se na sastancima provlači reč “predvidljivost” i drago mi je zbog toga jer samo tako možemo da obezbedimo kontinuirano snabdevanje lekovima.

 

Na osnovu ovoga moglo bi se zaključiti da država, odnosno RFZO, dobro radi svoj posao i da deluje stabilizujuće na tržište, ima li nekih remetilačkih faktora?

Ja sam završio medicinu i na prvom času anatomije vas nauče latinskoj poslovici koja kaže: “Primum non nocere” – prvenstveno nemoj naškoditi. Ako imate sistem koji funkcioniše, kao što je sada reč o snabdevanju lekovima u Srbiji, prvo dakle treba gledati da se on ne pokvari, a tek onda kako ga unaprediti. Za šta, naravno, ima mnogo mogućnosti. U tom cilju mislim da pre svega treba raditi na predvidljivosti sistema. To znači da ako dolazi do promena, recimo pada cene, industrija mora tačno da zna kada će do toga doći. Drugo, kada će doći do nove liste, da tačno, godinu dana unapred, znamo kalendar aktivnosti, da kažemo: u redu, tada će biti objavljena lista generičkih lekova, tada će se uključivati inovativni lekovi i slično, tako da možemo da planiramo svoje aktivnosti u skladu s tim. Mi o tome već godinama razgovaramo i stanje je sve bolje, ali to bi mogao da bude predmet unapređenja sistema.

 

Pošto planirate dve godine unapred, kakva su vaša očekivanja u pogledu zbivanja na tržištu, planirate li povećanje proizvodnje?

Generalno, cene postojećih generičkih lekova u Evropi će padati. Dakle, padaće cene u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj, a samim tim i u Srbiji. Ali, pretpostavljamo da će, samim tim što će cene biti prihvatljivije, i obim plasmana biti veći, tako da u neto realizaciji mi očekujemo isti rezultat.

 

Šta je u tom kontekstu za Zdravlje značio ulazak najpre u Actavis, a sada u Tevu?

S jedne strane unapređenje proizvodnje, a sa druge proširenje tržišta. Zdravlje je sada član velike familije od šezdesetak Tevinih fabrika i samim tim dobija i veće mogućnosti za zajedničke nabavke, za kvalitetniju proizvodnju, za inovacije. Najvažniji izraz tih promena je činjenica da Zdravlje Leskovac danas izvozi dve trećine proizvodnje.

 

Ako će cena lekova padati, znači li to da će se troškovi zdravstvenih fondova smanjivati?

Naprotiv. Globalni trend je starenje populacije pošto ljudi duže žive, pa su troškovi za lekove i zdravstvo veći. Tako da već imate jači pritisak na fondove zdravstva širom sveta. Kontinuirano dolaze novi generički lekovi koji nude nove terapijske mogućnosti za veći broj pacijenata. Nije to trend samo u Srbiji. Veliki je pritisak da se troši više – zbog novih terapija, zbog inovacija, zbog generičkih lekova koji su dostupniji, zbog starenja populacije – tako da su zdravstveni fondovi i u najrazvijenijim zemljama u krizi jer ne mogu da udovolje svim zahtevima koji im se upućuju.

 

Kako bi Fond zdravstva u Srbiji mogao da odgovori na te pritiske?

Recimo, brža generifikacija bi mogla da bude deo tog odgovora. Drugim rečima, da kad nekom leku istekne patent istog momenta na tržištu bude pet generičkih zamena. I to, naravno, ima višestruke efekte. Jer, taj lek je jeftiniji, pristupačniji širem broju pacijenata, fondovi manje plaćaju, pa zahvaljujući tako stvorenim uštedama mogu da ubace druge inovativne lekove na listu, nove lekove za retke bolesti, mogu da šire postojeće generičke lekove, itd. U Evropi ako, primera radi, sledećeg ponedeljka ističe patent nekog leka, bukvalno sledećeg utorka ujutru u svim apotekama u zemlji naći će se nekoliko generičkih paralela. U Srbiji to nije slučaj. Nema sistemskih rešenja koja bi to omogućila.

 

 

Pogledajte intervju --->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Evro danas 118,98 dinara Evro danas 118,98 dinara

    Dinar je danas oslabio za 0,2 odsto prema evru i zvanični srednji devizni kurs je 118,9881 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

  • Vučić čestitao Simensu dolazak u Kragujevac Vučić čestitao Simensu dolazak u Kragujevac

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitke rukovodstvu nemačke firme Simens povodom najave preuzimanja fabrike Milanović Inženjering iz Kragujevca i planova za dodatne investicije u industriji šinskih vozila u Šumadiji.

  • Prekid proizvodnje u Fijatu u Kragujevcu u skladu sa planom Prekid proizvodnje u Fijatu u Kragujevcu u skladu sa planom

    Radnici fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu neće raditi do 30. novembra, a razlog što nisu na montažnim linijama je usklađivanje sa planom proizvodnje za ovu godinu, kazao je danas agenciji Beta predsednik fabričkog Samostalnog sindikata Zoran Marković.

  • Evro sutra 119,36 din Evro sutra 119,36 din

    Dinar će u petak oslabiti za 0,3 odsto prema evru u odnosu na danas i zvanični srednji devizni kurs biće 119,3689 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Preporuke prijatelja
DUNAV BANER
NASLOVI
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke