20.02.2018 Beograd

VideoIntervju Jan Kobler: Ovde ima dobrih priča, ali uspešni ne žele da se za njih zna

Intervju Jan Kobler: Ovde ima dobrih priča, ali uspešni ne žele da se za njih zna Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Zašto investitori u start-ap komapnije za sebe kažu da trče maraton, da li su prepreke za biznis veće u Srbiji nego u Sloveniji i da li su Slovenci preduzetniji od Srba

Razgovarao: Mijat Lakićević

 

Naš sagovornik je Slovenac koji od 2015. radi i živi u Srbiji. Jan Kobler je partner u investicionom fondu South Central Ventures, koji se bavi ulaganjem u visokotehnološka preduzeća u regionu. Dosad su napravili 13 investicija, od čega sedam u Srbiji.

 

Čiji je novac u vašem fondu?

Iz različitih izvora. Ima pojedinaca koji žele da ulažu u startapove, ima firmi, osiguravajućih društava, penzionih fondova, ali najviše novca stiže iz međunarodnih institucija – Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačkog razvojnog fonda KfW... Najveći investitor nam je Evropski investicioni fond, ćerka-firma Evropske investicione banke.

 

Investiraju li u Fond i države iz ovog regiona?

Da, mi smo kao investitore uspeli da privučemo i lokalne države. Hrvatska investira preko svoje agencije Bicro, Srbija preko Inovacionog fonda, takođe Makedonija, Crna Gora i Kosovo.

 

Kad te zemlje investiraju, gledaju li one da njihov novac ide samo na njihovu teritoriju?

Ne. Mi imamo investicioni komitet koji odlučuje o investicijama, ulagači se u to ne mešaju.

 

Kada je došlo do vaše prve investicije i šta se desilo s njom?

Prva investicija je bila februara 2016. u novosadsku kompaniju Drytools. To je bila prilično mala investicija od 100.000 evra, u jednu mladu ekipu. Oni su bili zaposleni u jednoj autsorsing kompaniji Execom, ali su onda došli s nekom sopstvenom idejom i osnovali su svoju firmu koju smo mi podržali. Onda smo krajem 2016. napravili spoj sa jednom američkom kompanijom čiji je vlasnik žena poreklom sa ovih prostora Sasha Novakovich. Ta zajednička kompanija se sad zove Alchemy cloud i narasla je, sa troje ljudi 2016, na dvadeset i jednog zaposlenog sada, od kojih 18 živi u Novom Sadu, a ostali u Americi.

 

Kako investitor povrati ulaganje?

Investitor povrati ulaganje onda kada fond proda svoj udeo u toj kompaniji. U međuvremenu nema isplate dividendi i slično.

 

Jeste li vi dosad prodali neki svoj udeo u toj firmi?

Ne. Mi smo još povećali investiciju na ukupno 500.000 evra.

 

Dosad ste investirali u 13 kompanija, koliko je to u novcu? I jeste li uopšte prodali neki svoj udeo?

Ne još. Mi trčimo maraton. Fondovi kao što je naš osnivaju se po pravilu na 10 godina. Prvih pet godina se ulaže. Od trenutka kada uložimo u neku kompaniju i ona postane deo našeg portfolija, mi gledamo da uvećamo njenu vrednost kroz proširenje poslovanja. Zainteresovani kupci i partneri su u stalnom kontaktu, tako da tražimo najbolji trenutak za izlazak, koji onda donosi višestruku zaradu ne samo Fondu nego i suvlasnicima te kompanije.

 

Kolikom sumom Fond raspolaže?

Vrednost Fonda je 40 miliona evra, od toga smo do danas investirali 12 miliona.

 

Kakva je vaša procena, investirate li sporo ili brzo? Da li ima mnogo kompanija u koje bi moglo da se uloži?

Mislim da u regionu ima dovoljno zanimljivih projekata. Mi nismo specijalizovani u smislu da ulažemo samo u jednu ili dve privredne grane jer je ekonomija prilično plitka. Više gledamo na ljude, osnivače i na njihovu aktivnost na tržištu nego što se fokusiramo na pojedine industrije. Ja sam zadovoljan ovim što viđamo, ali tržište jeste na početku. Sa druge strane, nama to na neki način i odgovara jer smo mi zasad praktično jedini s potencijalom koji može da isprati svaki projekat. Najmanja investicija koju smo uradili u Srbiji je 80.000 evra, a možemo da idemo do tri miliona po pojedinoj kompaniji.

 

Zašto ste došli u Beograd, da li je tržište u Sloveniji zasićeno ili je region bolje raditi iz Srbije?

Ovo ja naš drugi fond. Prvi fond smo pokrenuli 2008. godine, investirali smo više-manje u Sloveniji, dve investicije su bile u Hrvatskoj i nekako nam je bila prirodno da se širimo u region. Naravno, znamo da Srbija, Beograd i Novi Sad naročito, imaju jake tehnološke centre, mnogo inženjerskog kadra i jednostavno tu smo prepoznali priliku za širenje. Konačno, EIF i druge međunarodne institucije želele su da nađu fond menadžera, sa dobrim istorijatom, koji bi pokrio taj region jer su i oni prepoznali da je to nešto što nedostaje na tržištu.

 

U koje grane ste najviše investirali?

Više od onoga što želimo da radimo znamo šta ne želimo da radimo. Izbegavamo hardver i proizvode koji se odnose na medicinske tehnologije, biotehnologije i slično jer su tu poslovni ciklusi duži i potrebne su veće investicije. Tipična kompanija u koju mi ulažemo jeste ekipa od četvoro-petoro-šestoro ljudi koji već imaju gotov ili skoro gotov softverski proizvod, ali koji nije namenjen samo za domaće nego i za regionalno ili globalno tržište. I više se fokusiramo na B2B segment, dakle na firme koje nude proizvode ili usluge za druge firme, a ne za građane, tj. široku potrošnju.

 

Kakva je regulativa u Srbiji, pogoduju li propisi investitorima ili postavljaju prepreke? Ima li ih više ili manje nego u Sloveniji?

Postoje, naravno, prepreke, ali one se sklanjaju. Više ih je u Srbiji. Slovenija je deo jednog objedinjenog tržišta, ima zajedničku regulativu sa Evropskom unijom oko elektronskog poslovanja i slično, mnogo je manje birokratije.

 

Mnogo je manje birokratije u Sloveniji nego u Srbiji?

Mnogo manje i mnogo je efikasnija. To nije kritika nego činjenično stanje. Isto je bilo u Sloveniji pre 15 godina. Postoji dobra volja da se to izmeni i vide se konkretni koraci koji idu ka poboljšanju poslovanja za startapove ovde u Srbiji. Rekao bih da je to dobar početak.

 

Kakvo je vaše iskustvo sa preduzetništvom u Srbiji, često se ovde može čuti da ljudi, naročito mladi, nisu skloni preduzetništvu, poslovnom riziku?

Ljudi u Srbiji su generalno više spremni da uđu u neki rizik jer su navikli da se prilagođavaju čestim promenama i neizvesnosti situacije. Kad to poredim sa Slovenijom, nekako smo mi malo više razmaženi. U Srbiji su ljudi preduzetni i skloni da kažu: OK, treba da uđem u taj rizik da bih napravio to i to i spreman sam da budem “gladan” šest meseci ako znam da mogu da postignem taj cilj. To je neko moje generalno zapažanje.

 

Ovo što govorite odudara od mišljenja da je, kako se to kaže, preduzetnička kultura u Srbiji niska.

To je problem obrazovnog sistema. Generalno, čitav društveni ambijent je takav da te gura da želiš, barem je to moje iskustvo, da se zaposliš u nekom sistemu, gde ne znaš šta on donosi, a šta odnosi ni kakav je, u stvari, tvoj doprinos. Ali to se menja. Ono što nama fali u regionu jesu neke priče koje inspirišu. A takvih priča ima sve više. Možda je to neki mikrokosmos u kojem se ja krećem, ali ima mnogo mladih ljudi, od tridesetak godina, koji su imali firme, koji su prodali firme, pa sad ulažu u novu firmu i zapošljavaju ljude, preuzimaju odgovornost i za sebe i za te ljude, tako da ja vidim te priče i to je nešto što me inspiriše. I to stvara preduzetničku kulturu. Možda su premalo vidljivi i treba ih više isticati kao dobre primere koje treba slediti.

 

Zašto su “nevidljivi”? Zato što javnost ne želi da ih vidi ili oni ne žele da budu viđeni?

Mislim pre svega zato što oni to ne žele, pogotovo u Srbiji. Ko god je uspešan, ne želi da priča o tome, ali ima takvih priča.

 

Kako procenjujete perspektive? Imate li plan za ovu godinu ili narednih nekoliko godina?

Plan za ceo region u ovoj godini je da investiramo od osam do 10 miliona evra. Koliko će od toga biti uloženo u Srbiji, zavisi od kvaliteta projekata, ali dosad smo bili prilično aktivni u Srbiji. Od pomenutih 12, dosad smo u Srbiji uložili oko pet miliona.

 

Da li u startap zajednici u Srbiji preovlađuju odnosi kooperacije ili konkurencije?

Definitivno kooperacije. Prilično je ta scena, da tako kažem, razdrobljena, ali je saradnja među kompanijama unutar ekosistema vrlo dobra. Ono što sad primećujem jeste da se taj pokret širi i van Beograda i da se želi da se startap centri otvaraju i po nekim manjim sredinama. Ne znam koliko to realno ima smisla jer se meni čini da za razvoj tehnološkog preduzetništva treba da postoje jake sredine kao što su Beograd, Niš ili Novi Sad, gde postoji dovoljno kritične mase za nove projekte.

 

Kakva je budućnost ovog tržišta, očekujete li da se pojave drugi investitori?

Iskreno ću vam reći, u Beogradu se godišnje održavaju dve-tri konferencije gde se skupljaju regionalni investitori, pa dođu fondovi iz Poljske, Nemačke, Izraela, što je u svakom slučaju dobro, ali kad ti događaji prođu, na tome se manje-više sve završi. Realno, za ovaj tip investiranja, ako želite dugoročno to da radite i koliko-toliko kvalitetno, morate da imate kancelariju na tržištu koje vas zanima. To ne može da funkcioniše tako što ćete imati kancelariju u Londonu, pa jednom u dva meseca doletite i obavite posao. Sa druge strane, siguran sam da će biti novih fondova, što je dobro, ali nadam se da će imati dugoročnu strategiju rada na ovom tržištu. Često se pojavi vest o nekom novom fondu, ali tome ne slede investicije. Mi želimo da naša dela govore za nas. Evo, naš prvi fond je investirao u 10 kompanija, od toga je jedna kompanija superuspešna, dve-tri su dobre, a ima i nekih koje nisu dobre. Superuspešna je Celtra, slovenačka kompanija sada sa više od sto zaposlenih. Mi smo investirali kad je u njoj bilo troje zaposlenih, bez prihoda, sada ona vredi više desetina miliona evra. Želimo da takve priče ponovimo, da napravimo još nekoliko Celtri ovde u Srbiji. To će biti pravi zamajac za preduzetništvo.  

 

Pogledajte intervju ---

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side