10.09.2018 Beograd

VideoIntervju Gregor Guberinić: Od kazina do kazana

Intervju Gregor Guberinić: Od kazina do kazana Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Kako je Gregor Guberinić prešao put od krupijea do biznismena svetskog ranga

Piše: Dragan Milivojević

 

Niti je srpski knjaz Miloš Obrenović sanjao da će Srbija jednog dana umesto da izvozi svinje, kao što je to on činio, uvoziti svinjsko meso, i to baš od Nemaca, kao što ni Gregor Guberinić vlasnik kompanije Bibli, današnji uvoznik hiljada tona najkvalitetnije slanine od Tenisa, nije ni pomišljao da će od krupijea postati biznismen. I pritom još i srpski “kralj čvaraka”. U Briselu je ovog leta 175 kuvara i somelijera, predstavnika najprestižnijih kulinarskih organizacija Evrope i sveta, na osnovu “slepe degustacije” odalo priznanje srpskom čvarku i domaćoj svinjskoj masti kompanije Bibli za ukus i kvalitet. I tako je srpski čvarak, poslastica naših baka i dedova, prošetao crvenim tepihom belgijske kraljevske prestonice, sedištem Evropske unije, ovenčan “gastronomskim draguljem”, Mišelinovom zvezdicom koju je davne 1899. godine ustanovio Andre Mišelin. Na svečanosti u Kraljevskom teatru Park (Théâtre Royal du Parc) u Briselu među poslovnim ljudima sveta, od Japana i Koreje do Irana, Engleske i Balkana, Guberiniću, vlasniku kompanije koja posluje u malom podkosmajskom selu Pružatovac, dodeljeno je svetsko priznanje za kvalitet i ukus čvaraka i masti. Na takmičenje koje organizuje International Taste & Quality Institute iz Brisela pristiglo je više od 8.000 proizvoda iz celog sveta, da bi u oštroj konkurenciji tek hiljadu dobilo glas najstručnijih u kulinarstvu i ponelo prestižno međunarodno priznanje Nagradu za superiorni ukus (Superior taste).

“Bilo je glamurozno, na svetskom nivou. Pre briselskog takmičenja aplicirali smo za sertifikaciju pogona da dobijemo dozvolu za izvoz u države članice EU i uspeli smo u tome. Ideja je da uđemo na tržište EU. Priprema za to je i predstojeći nastup na jednom od najvećih sajmova prehrambene industrije SIAL u Parizu, gde ćemo biti na štandu Privredne komore Srbije, i očekujemo kontakte s potencijalnim kupcima, partnerima. Cilj je osvajanje, ne mogu reći evropskog tržišta već ulazak na to tržište koje možda može doneti veliki posao. Na tome radim, a vetar u leđa su nagrade iz Brisela za kvalitet i ukus domaćih čvaraka i svinjske masti”, objašnjava za Novi magazin Guberinić.

Počnimo ovu uspešnu životnu storiju od momenta kada je Gregor Guberinić, sin čuvenog ginekologa iz Mladenovca, shvatio da je moguće doći na vrh. Ali moraš znati i izboriti mesto, kako bi rekli Amerikanci, u neiscrpnoj bici za “The american dream” – “Be the winner” iliti pobedi.

 

BEOGRAĐANKA: “Celog života radim i pokušavam da budem uspešan u svemu što započnem. U Beograđanki se 1988. godine otvorio prvi dinarski Kazino u prestonici, drugi u Srbiji nakon onog u novosadskom hotelu ‘Park’. Kao student na PMF-u počeo sam da da radim, nakon četvoromesečnog kursa, kao krupije na američkom ruletu i blek džeku. Bilo je 10 stolova za rulet i šest za blek džek. Do tada su u kockarnicama u Jugoslaviji, Metropolu i Mažestiku mogli da se kockaju samo oni sa stranim pasošem, dakle ni pravi srpski, odnosno jugoslovenski kockari, ni krimosi, ni bogati, ni početnici, avanturisti... I kada se otvorio ovaj klub u Beograđanki haos, svi su pohrlili kod nas, para koliko hoćeš. Bio je to zaista unosan, ali i naporan posao. Cele noći radite, idete na spavanje u deset ujutru... Radio sam u više kazina, pa i na Crnom moru u letovalištu Mamaji, i taj posao mi je donosio zaista dobar novac. No, on je za mlade, a ja sam u njemu bio, kako mnogi kažu, najtaličniji u Srbiji. Mnogo sam novaca donosio kazinu. Početkom devedesetih dobio sam ponudu da budem i partner u kazinu, ali sam tada već shvatio da to nije za mene. Ne ta vrsta biznisa pod oznakama: ‘Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane’. Gledao sam sve te tužne ljude kad izlaze iz kazina s pogledom u pod, očajni jer su ostali bez novca. To znači da meni treba da svane kad njima smrkne. I odluka je pala, radiću nešto drugo, ovo ne” – objašnjava Guberinić kako se okrenuo poslovima “u kojima je svaka strana zadovoljna”. Redak moto za biznismena na našim prostorima, ali se očito isplatila u slučaju Guberinića, koji je tako dospeo i do titule srpskog “kralja čvaraka”. Njegovi proizvodi koje pravi po tradicionalnoj stogodišnjoj recepturi, uz sopstveni pečat, zbog čega su pod oznakom brenda Bibli, osvojili su potrošače, a do njih su došli, naravno, kroz prodavnice najvećih trgovinskih lanaca kod nas, Delezea, Merkatora, Arome, do malih privatnih radnji i samoposluga.

Pre nego što je seo uz kazan za pravljenje čvaraka, koji je prvi put video u pružatovačkom pogonu, partnerski, i sam, bavio se trgovinom. Veoma uspešno. Zasnovao je porodicu, dobio dve ćerke i svi su ga, kaže, pitali šta uopšte traži u novom poslu i da li je svestan u kakvu avanturu se upušta.

 

“Opominjali su me prijatelji da su mi deca mala, a ja ulazim u novi biznis koji će činiti da dolazim nervozan s posla. Kum mi je rekao: ‘Jesi li lud, gde si pošao, situiran si da možeš ceo život da sediš kod kuće i maziš ćerke’. Ali sam od početka imao podršku supruge Danijele, koja mi je rekla da zna šta ćemo izgubiti, ali da ona zna i da želim i da mogu više, ali i da neću biti srećan ako to i ne uradim”, priča Guberinić. Firma koju je osnovao 2009. godine bavila se trgovinom. Pre četiri godine kupljen je objekat u Pružatovcu i Guberinić ulazi u njega nemajući pojma o preradi mesa.

“U pogonu sam video neku mašinu i pitao šta je to, i objasnili su mi da je to kazan za pravljenje čvaraka. Sedeo sam danima pored tog kazana i razmišljao kako ću i šta ću. To je bio ključan momenat u ovoj priči. Studiozan, ako i uvek, s recepturom za čvarke u rukama, pristupio sam i ovom poslu. Učio sam... i u momentu ‘bingo’, na um mi je pala jedna od najbitnijih stvari u pravljenju čvaraka ‘Bibli’. I napravio sam čvarak koji je dobio zlatnu medalju na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, a potom trijumfovao u Briselu, pa onda ljuti čvarak... I idem dalje u ‘igri’ sa aromama jer hoću da čvarak ‘Bibli’ kao srpski brend zameni kikiriki i u kućama i u restoranima, kafićima... Istraživanja govore da sam na putu ostvarenja svoga sna”, kaže vlasnik kompanije za proizvodnju čvaraka i svinjske masti koja sada zapošljava 40 ljudi i vlasnik koji je s radnicima u proizvodnji. Prvi kazan koji je zatekao nije, kaže, kao u priči o Baji Patku i prvom dolaru “stavio u trezor” već isti punom parom proizvodi čvarke. Pošto ih nema u prodaji, sve ostale kazane konstruisao je sa svojim timom, a na svakom je poneka novina i tehnološki napredak.

 

TENIS: “Sa porastom potražnje za našim proizvodima bili smo primorani da proširimo kapacitet. Ove godine smo proširili proizvodni prostor, imamo treću hladnjaču u koju stane 90 tona sirovine. Uvek imamo prostora da skladištimo 150 tona sirovine, da se ne desi da ostanemo bez nje, a da smo vezani ugovorima. Kontrolu kod nas izvršava Quality Austria, vodeća evropska kuća za reviziju, kontrolu i sertifikaciju u prehrambenoj industriji. U ovom poslu je uvek izazov naći najbolju sirovinu, koja uz svoja svojstva mora da odgovori na zahteve tržišta, što znači da se mora naći sirovina koja je uvek istog visokog kvaliteta, bez obzira na velike količine koje mogu zahtevati trgovinski lanci. Sada zbog povećanja tražnje za ‘Bibli’ proizvodima sami radimo četiri nova kazana i praktično dupliramo kapacitete”, govori Guberinić. Prvi izlazak u Evropu bio je da bi se našao snabdevač sirovinama i za te ugovore bio je presudan odlazak na Međunarodni sajam u Keln. Od tada ugovor sa Tenisom i najveće količine najkvalitetnije sirovine, svinjske slanine, stižu iz Nemačke, a potom iz Holandije, Belgije Španije...

“Mi trošimo osam tona svakog dana, s tendencijom ozbiljnog rasta. To je 700.000 svinja godišnje, a svinjski fond u Srbiji nije veći od tri i po miliona, ukazuje Guberinić, koji tek mali deo sirovine za čvarke i mast nabavlja kod nas jer za evropski brend koji stvara nema ni količine ni kvaliteta u Srbiji. Podsetimo se samo da tokom celog 19. veka odgajanje i trgovina svinjama nisu prestajali da budu jedna od najvažnijih privrednih delatnosti u Srbiji, tako da se može reći da svinjogojstvo u nas krije i priču o temeljima novovekovne Srbije, koja je, prvi i poslednji put, izvozom svinja ostvarivala suficit u budžetu.

 

 

Trgovina svinjama je još pre knjaza Miloša, s kojim počesmo ovu priču o biznismenu Guberiniću, postala osnovna grana srpske spoljne trgovine. Gospodar Miloš kada je ustoličen nastavlja da vodi ovaj biznis i tada je govorio: “Trgovina je u marvi... jedini produkt našeg predela koji se u onu stranu izvozi i otkud narod naš sve potrebe sebi i danak nabavlja". U to vreme izvoženo je i do 225.000 komada svinja godišnje, i to isključivo u Austriju. Danas s “kraljem čvaraka” i biznis planovima koje ima nekadašnji krupije broj jedan, možda Evropu, uvozeći sirovinu iz nje, osvojimo tradicionalnim poslasticama naše trpeze – čvarcima. “Bibli” čvarak, koji je stvorio Guberinić, na sebi nosi i hrono oznaku.

“Čvarak je apsolutno zdrav proizvod, sama svinjska slanina i kuhinjska so, s mlekom u tragovima. Odgovara hrono standardima jer u našim proizvodima nema nikakvih aditiva i to je ključ da čvarak ponovo postaje kralj trpeze, kao i kuvanje na domaćoj masti”, objašnjava junak naše priče. Nakon Brisela, u Bibliju se nadaju da će i u Parizu pokazati da je moguće stvoriti brend koji zadovoljava i zahteve domaćeg i izuzetno zahtevnog evropskog tržišta. Čvarak se tako nakon demonizacije i progona devedesetih vratio i na tržite i na trpezu Srbije i Evrope, kao zdrav i poželjan proizvod u ishrani, a “kralj čvaraka” iz Pružatovca na vreme je shvatio kakvu tržišnu utakmicu treba da vodi. Nakon razgovora u njegovom kabinetu, gde degustiramo vruće obične, ljute, sitne čvarke s pogačom iz obližnje seoske pekare, vlasnik kompanije silazi u proizvodnju. A odatle ne ide na Senjak, Dedinje, vile na Bežanijskoj kosi već na Konjarnik, u deo grada koji, znamo, nije primamljiv za većinu naših “novopečenih”. Za “kralja čvaraka”, koji je od mladosti počeo da zarađuje i realizuje svoj “american dream” na srpski način, zadovoljstvo je da putuje od Konjarnika 55 kilometara do radnog mesta i uživa u ovom poslu. A, počeo je od studenta PMF – krupijea.

 

 

Pogledajte intervju ---

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side