Intervju Dušan Vujović: U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh
11.11.2015 Beograd

VideoIntervju Dušan Vujović: U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh

Intervju Dušan Vujović: U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh Foto: Z. Raš
Ovaj razgovor vodimo neposredno nakon konferencije za štampu kojom se obično završava poseta MMF Srbiji.

Dakle, kakvi su vaši utisci posle treće revizije, odnosno pre svega, kakvo je mišljenje Fonda?

Moram da kažem da je MMF zadovoljan jer smo na svim poljima ostvarili, a na najvećem broju i premašili ono što smo planirali: i u deficitu centralne države i u deficitu opšte države i u spoljnotrgovinskoj razmeni, odnosno tekućem bilansu i inflaciji koja je iznosila svega 1,4 odsto i ekonomskom rastu koji se projektuje na 0,75 odsto ove i 1,75 odsto naredne godine...

 

Na šta konkretno mislite, možete li to malo detaljnije da obrazložite, iz vaše perspektive?

U monetarnoj i u fiskalnoj sferi imamo rezultate koji su višestruko bolji od onoga što smo planirali. Posle deset meseci deficit centralnog budžeta, iznosio je svega 38,7 milijardi dinara. To je gotovo pet puta bolje nego što je planirano, jer dogovoreno je, da podsetim, deficit od 191 milijarde. Kako je do toga došlo? Ostvarili smo sve elemente prihoda bolje nego što smo planirali, ostvarili smo sve elemente rashoda niže od onoga što smo planirali. Samo u jednom delu nismo ponosni, a to je da smo ostvarili manju realizaciju investicija koje se finasiraju iz budžeta. Zbog čega? Zbog toga što sporije ide i planiranje i izvršavanje građevinskih radova, ali i zbog zakonskih i administrativnih ograničenja. Ponekad je jako teško rešiti pitanje eksproprijacije zemljišta, obezbeđivanje svih potrebnih dozvola.

Druga oblast u kojoj smo postigli jako dobar rezultat jeste monetarna stabilnost. U sred fiskalne konsolidacije mi smo ostvarili inflaciju od svega 1,4 odsto što je nezabeleženo. Imamo poboljšanje tekućeg bilansa plaćanja koji se u celosti finasira kvalitetnim sredstvima iz direktnih investicija. Znači imamo porast stranih direktnih investicija.

Konačno, imamo ubrzavanje ekonomskog rasta. Krenuli smo sa projekcijama od -1 pa su one revidrane na - 0,5, a onda smo, u sred konsolidacije, koja je inače recesioni instrument, podigli stopu rasta na pozitivnih 0,5 odsto, a sada već i Fond govori o 0,75 odsto, dok mi očekujemo da će do kraja godine biti jedan odsto. Preokrenuti rast, u nekoliko koraka, sa minus jedan na plus jedan govori da reforme hvataju tlo pod sobom i da nema proklizavanja.

 

Najširu javnost ipak pre svega interesuje povećanje plata i penzija. Znamo da su konkretne cifre ostavljene premijeru Vučiću da ih saopšti, ali šta je odlučilo da odluka o povećanju ipak bude doneta?

Srbija je preduzela sveobuhvatni program reformi gde je inicijalna kapisla bilo smanjenje penzija i plata. Već šest meseci se govori o tome da će, ako reforme budu uspešne, širok krug ljudi koji su podneli inicijalni triošak refiormi biti kompenziran. I bilo je rečeno da će to zavisiti od uspeha druge i treće revizije.

Rezultat treće revizije pokazuje da je taj fiskalni prostor postoji ne samo za povećanje penzija i ciljanih plata, već i za obezbeđenje od mogućih rizika. Na primer za slučaj da ne dođe do planiranog smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, ili se dogodi bilo koji od rizika u spoljnom okruženju, počev od migranata, preko povećanja cena nafte, do ponovnog razbuktavanja grčke krize i slično. Mi ne želimo da ugrozimo rezerve koje nam garantuju da možemo da adekvatno odgovorimo na sve izazove.

Jako je važno da se MMF složio sa povećanjem plata i penzija iako to odstupa od njihovih  standardnih pravila kkoje ne dozvoljavaju povećanje plata i penzija dok traje trogoodišnji program fiskalne konsolidacije.

Zašto? Zato što smo ostvarili jako dobre rezultate i što nam veruju da ćemo istrajati u reformama i nastaviti da ostvarujemo napredak u drugoj fazi struktrunih reformi.

Play

Koliki će po vašem računu biti deficit na kraju ove godine?

Kao što sam rekao, deficit budžeta cetralne države je sada niži od 40 milijardi. Ja ne očekujem da će on do kraja godine preći 80 milijardi što će biti dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Sa Fondom smo dogovorili da rešimo neke stare dugove – npr. prema NIS-u, vojnim penzionerima – i još uvek ostanemo u okvirima projektovanog deficita od oko 120 milijardi dinara.

 

A koliki će biti ukupan fiskalni deficit, kada se uključe fondovi i opštine?

Taj deficit će biti oko 160 milijardi, a na početku goodine je planirano je da on bude 232 milijarde. Ušteda je, dakle, 600 miliona evra.

 

I koliko je to u odnosu na BDP, 3,5-4 odsto?

Grubo rečeno, naš BDP je oko četiri hiljade milijardi dinara; 120 milijardi bi bilo tri odsto, a 160 četiri odsto. Znači tri odsto deficit centralne države, četiri odsto deficit takozvane opšte države. To je skoro dva procenta niže nego što je planirano (5,9) uz dosta konzervativn pretpostavke. To je izuzetno dobar rezultat.

 

Mnogi ekonomisti misle da bi bilo bolje da se ostvarene uštede iskoriste recimo za vraćanje dugova ili na neki drugi način, ali ne za povećanja plata i penzija.

Ja se ceo svoj život bavim upravljanjem fiskalnim brodom po raznim zemljama, od Tajlanda ’83 godine, do sada Srbije 2014. i 2015 godine. Moje pravilo je da ne bude ni preteško ni prelako.

Ako je fiskalni okvir suviše komotan, onda gubite disciplinu i sve odlazi van kontrole. I obratno, ako je breme fiskalne konsolidaccije preteško onda ljudi nemaju motiva i gubi  se podršku za reforme. Mi smo se prošle godine opredelili da nam inicijalna kapisla za reforme bude smanjenje plata za 10 odsto i smanjenja dela penzija, za oko šest odsto. Moje uvažene kolege ekonomisti su tražili mnogo više.

Lakše je seći više, mnogo vam je komotnije da sprovodite reforme na širem prostoru. Mi smo isekli tačno onoliko koliko smo smatrali da treba. Godinu dana kasnije, umesto planiranog deficita od 5,9 odsto mi imamo deficit od četiri odsto BDP-a.

Pošto smo postigli rezultate mnogo bolje od očekivanih, želimo da selektivnim povećanjem plate i penzije damo podsticaj, onima koji su najslabije prolazili u prošlosti, bilo zato što su siromašni, bilo zato što su njihova povećanja plata bila manja nego u drugim sektorima. Ali, pritom nipošto ne želimo da dovedemo u pitanje pravac reformi, kontinuirano smanjivanje i strukturnog i nominalnog deficita i kontinuirano ostvarivanje svih ciljeva reformi.

 

Sudbina „Smedereva“

Prvo moramo da vidimo rezultate. Novo rukovodstvo Železare je gubitke bitno smanjilo, sada očekujemo da vidimo kakvi će biti efekti rada druge peći. Mi smo od Evropske unije dobili rok od godinu do tri godine da rešimo taj problem. Oni su rekli: nama je jako važno da ste zaustavili tokove subvencija, da se radi na unapređenju i očekujemo da ćete svakih šest meseci do godinu dana podnositi izveštaj o tome gde se nalazite. Trenutno se nalazimo upavo u toj fazi da posle pokretanja druge visoke peći imamo sve parametre, ne teorijske, nego realne parametre kako će to da funkcioniše. Očekujemo da će do kraja godine Železara napraviti izveštaj za Vladu sa kojim će se ići i u Brisel u kome će biti precizno rečeno šta je učinjeno i kakve su perspektive „Smedereva“.

 

Pomenuli ste strukturne reforme, Vladi se najviše zamera da je na planu strukturnih reformi urađeno relativno malo.

Tačno je da to ide sporije, ali to nije iznenađenje. Mi smo očekivali da će strukturne reforme ići teško, ne samo zbog toga što su one složenije i što zahtevaju složenije administrativne procedure, složenija pravna rešenja, nego i zato što postoje realni otpori, ono što ja nazivam „samoupravni ludizam“. Razne interesne grupe, koje već desetak godina žive u javnim preduzećima koja su neefikasna ili u firmama koje nemaju perspektivu na tržištu, jednostavno ne žele da priznaju realnost. I sada se poslednjim snagama bore da zaustave procese koji su neumitni, da ono što ekonomski nije zdravo i ne može da preživi mora da ustupi prostor nečemu što je vitalno, što nudi novu zaposlenost, izvoz i rast.

 

Kako po vašem mišljenju napreduju te reforme?

Mi smo na vreme doneli program restrukturiranja EPS-a i Železnica. Sada se definiše projektni zadatak za restrukturiranje Srbijagasa i drugih javnih preduzeća. Sada ulazimoo u drugu fazu primene ovih reformi koje će omogućiti, na primer, da EPS postane privlačan za strane investitore i tako obezbedi povećanje proizvodnje i izvoza električne energije.

 

A kada je reč o preduzećima u restrukturiranju, hoće li taj proces biti završen u roku, tj. do kraja maja iduće godine?

Rok je najpre bio 31. maj ove godine, mi smo ga pomerili za godinu dana i verujem da će taj rok biti ispoštovan. Ali, moram da kažem da tu treba imati i malo strpljenja, jer sad imamo novi interes za neke firme koje već godinu i po dana stoje „na tezgi“. Pre svega zato što ljudi vide da se reforme u Srbiji spovode uspešno. Odjednom se javljaju novi interesi za Telekom, RTB Bor, Galeniku i druge velike kompanije.

Investitori se često ne ponašaju samo na osnovu sopstvenih procena već važno mesto ima efekat ugledanja. Dovoljno je da neki investicioni lideri kažu: „hej Srbija stvaro sprovodi teške reforme, drži inflaciju od 1,4 odsto, smanjuje deficit centralne države na 1,2 odsto BDP, zatvara debalans tekućeg bilansa. Mi smo prošli „tačku preokreta“ i taj pozitivan efekat ostvarenih realnih rezulltata počinje da preovlađuje. To treba iskoristiti.

Dobro, ali kada je reč o refiormi državne uprave, šta se tu dešava, da li je MMF zadovoljan onim što je urađeno u tom domenu

MMF je prihvatio cilj i vlada će ovih dana doneti odluku da revidirani cilj za ovu godinu bude 9.000 ljudi manje zaposlenih u javnom sektoru ne računajući prirodni odliv. Govori se o ciljevima koji su relaniji od prošlogodišnjih očekivanja. Shvatamo da okvirni program smanjenja za tri godine nije procenjen na osnovu dubljih analiza za koje je potrebno vreme.

A ono što može lako da se uradi je manje nego što smo mislili. Prvo zato što su administrativne strukture netransparentne i nije lako identifikovati šta treba da se radi i, drugo, što programi tzv. vertikalne i horizontalne funkcionalne analize dosta kasne.

 

Šta to znači?

Recimo, u Ministarstva finansija vi imate prostor za smanjenje broja zaposlenih a da ptri tom ne narušite ni jedan proces. Primerr je reorganizacija poreske uprave i trezora. To su dve službe koje su ponikle iz bivše Službe društvenog knjigovodstva. A inače je jako dobar sistem je definisan za tehnologiju iz šezdesetih godina kada su ljudi nosili fizički papire na potpis pa je zato bilo 180 kancelarija u Srbiji. U vreme elektronskih poreskih prijava to više nije potrebno. Veliki broj lokalnih ekspozitura je možda nekima udobno rešenje, ali je sa stanovišta države i građana Srbije koji sve to plaćaju, to krajnje neracionalno i skupo. Naš cilj je da se definiše nova struktura u kojoj neće biti više od 30 lokalnih kancelarija koje će pokrivati oko 25 kilometara u poluprečniku.

Analiza koju je uradila Svetska banka pokazala je da u državnoj upravi, dakle među 33.000 zaposlenih, imamo 40 odsto onih koji se bave administartivnim poslovima i takozvanim internim uslugama. A strandard u svetu je upola manji, 20 odsto.

 

A koliko bi po toj računici trebalo da bude otpušteno iduće godine?

Oko 20.000, ali ako se uzme u obzir da se taj broj odnosi na 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, nije veliki broj. Naš je cilj da za tri godine dođemo da održivog nivoa zaposlenih i da pri tom nikoga ne uskratimo za njegova prava i kvalitetne usluge. Kombinovaćemo prirodan odliv, tj. odlazak u penziju i dobrovoljni odlazak da bismo minimizirali slučajeve gde moramo da proglašavamo tehnološki višak. 

 

Pomenuli ste tačku preokreta, kada će do te tačke doći javni dug, tj. kada će početi da pada njegov udeo u bruto domaćem proizvodu.

Evo, 31. 10. 2015. godine dug je bio skoro 74 odsto bruto domaćeg proizvoda. Strukturu našeg duga čini 9,7 milijardi evra, 8,8 milijardi u dolara i 650 milijardi u dinara. Nama se u toku cele ove godine dug u dolarima povećao za 200 miliona, a u evrima za 100 miliona. Iskazano u evrima dug se povećao za milijardu i po. Zašto? Zbog kursnih razlika. To se najbolje vidi ako pogledamo dug izražen u dolarima koji je pao 27,7 na 26,7 milijardi. Prema tome, kad ljudi govore o dugu treba da izaberu neku pouzdaniju meru.

 

I koja je to mera po vašem mišljenju?

Pouzdanija mera je da se gleda šta se suštinski dešava sa promenom duga. Mi smo u preteklih 10 meseci za 600 miliona evra smanjili očekivani deficit a time i potrebu za eksternim  finansiranjem. Za mene je to mnogo bolji pokazatelj.

Drugo, kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje su sve manje poslednjih nekoliko zbog boljeg rejtinga zemlje. To su pozitivni efekti fiskalne konsolidacije.

 

Koliko Srbiji treba za finansiranje javnog duga iduće godine?

Neto finansijske potrebe će biti na nivou ukupnog fiskalnog deficita opšte države, odnosno četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Pretpostavljam da će fiskalna likvidnost ostati na ostati na istom nivou. Bruto finansijske potrebe će biti veće zbog neophodnosti da se refinansiraju dospele obveznice, ali to ne utiče na nivo zaduženosti. Štaviše, refinansiranje pruža šansu da se smanje kamatne stope odnosno rošak zaduživanja usled stalnog poboljšavanja kreditnog rejtinga zemlje.

 

A kada će učešće deficita u BDP-u početi da pada?

Bilo je planirano da to bude 2017. godine ali ja očekujem da do toga dođe već naredne godine. Očekujem i da troškovi zaduživanja nastave da se smanjuju, jer ćemo dobiti kredit od Emirata po dva odsto i jer ćemo, ako izađemo na tržište evrobondova, smanjiti kamatu za jedan do dva odsto.

 

Šta će po vašem mišljenju biti najveći izazov za Ministarstvo finasija u idućoj godini?

Mi smo ove godine ostvarili smanjenje strukturnog deficita od 2,45 odsto. I treba da ga smanjimo za još oko 1,5 odsto u naredne dve godine. Nalazimo se na dobrom putu. Buduća smanjenja će doći iz dalje racionalizacije javnog sektora, iz smanjenja i eliminisanja neracionalnih subvencija i iz povećanja efikasnosti.

 

Znači li to da će 2017. deficit biti oko jedan odsto BDP-a?

Visina nominalnog, tj. deficita kojeg prati najšira javnost zavisiće od tekućih prihoda i rashoda, ali će sigurno biti ispod mastrihtskih kriterijuma, odnosno ispod tri odsto na nivou centralne države.

Deficit opšte države će biti oko četiri odsto uključujući sve jednokratne troškove.

 

Iduće godine deficit će biti isti kao i ove. Zašto?

Suština je u tome da sesmanjuje strukturni deficit, odnosno da se smanjuju takozvani trajni izvori deficita. Mi smo ove godine struktruni deficit smanjili za 2,45 odsto i u naredne dve godine po 0,75 odsto. Tako ćemo potpuno eliminisati strukturni deficit.

Kad je reč o nominalnom deficitu, kao što sam rekao, mi se nalazimo na dobrom putu. Većina država Evropske unije ne poštuje mastrihtske kriterijume.

Mi ćemo iduće godine nominalni deficit zadržati na ovogodišnjem nivou od četiri odsto BDP ali će u njega biti uključeni svi jednokratni troškovi – koje ćemo finansirati već odobrenim kreditima Svetske banke – reformi koji podrazumevaju restruktuiranje države, zatvaranje preduzeća u restrukturiranju i racionalizaciju javnog sektora.

 

Hoće li nam po vašem mišljenju iduće godine biti bolje, da citiramo na kraju jednog vašeg prethodnika?

U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh koji već ostvarujemoo. Neverica u ono što radite jedan od ključnih uzroka poraza. Ja nisam za lažni optimizam, ni slučajno, ali nisam ni za to da se negira i omalovažava ono što postignemo. Pogotovo kad imamo veoma dobre i realnee rezultate koje ceo svet prepoznaje i priznaje.

 

Nelikvidnost

Jedna od stvari važnih za regulisanje stanja u privredi, pre svega problem nelikvidnosti, jeste zakon o rokovima plaćanja između javnih preduzeća. Da li će taj zakon biti ispoštovan?

Stari sistem obezbeđenja plaćanje se pre svega usmeravao na odnos između javnog i privatnog sektora. On je propisivao da javni sektor ne može da isplaćuje plate dok ne izmiri svoje obaveze prema privatnom sektoru. Od 1. jula ove godine važi novi propis koji propisuje rokove plaćanja, u trajanju od 60 dana, između javnih preduzeća. To praktično znači da će svaka toplana morati da plaća gas, da će svaka škola morati da plaća struju, i slično. Ako ne bude plaćala, onda će se umešati država, obustavom transfera ili na drugi način, da bi obezbedila finansijsku disciplinu. Doduše, to će se odnositi samo na nove obaveze, dakle one koje dospevaju od 1. januara ideće godine, kada taj zakon stupa na snagu, ali svejedno, to će biti veliki korak napred.

 

Play

autor: M. Lakićević / Foto: Z. Raš izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (4) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.11.2015, 11:16h bole (1)

    Ko je ovaj čovek, što ovako pametno zbori?

  • 15.11.2015, 11:03h Stršljen (1)

    Zbog čega i Vujović misli da smo glup narod!? Mi vam ne verujemo a vi nastavite silom, a šta drugo bitno je da vi verujete jedan drugom

  • 14.11.2015, 17:09h Dobro, de (1)

    "Intervju Dušan Vujović: U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh..." ... - ... Dobro, de! Poverovali smo ti! Idi sad kući i mirno spavaj - be happy!

  • 12.11.2015, 09:12h U pravu si: to si naučio u Berkeley-u? (3)

    "Intervju Dušan Vujović: U Srbiji je jako važno da ljudi poveruju u uspeh..." ... - Naravno, u pravu si: najvažnije je da nas uveriš (zajedno sa popovima SPC) da je ovaj zemaljski mučan život privremen a da nas PRAVI SREĆAN život čeka u RAJSKOM NASELJU Svetog Petra... (naravno - u njegovom SRBSKOM, I SAMO SRBSKOM kvartu).

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side