Ekonomsko-socijalne posledice virusne pandemije: U strahu i poslodavci i sindikalci
11.04.2020 Beograd

Ekonomsko-socijalne posledice virusne pandemije: U strahu i poslodavci i sindikalci

Ekonomsko-socijalne posledice virusne pandemije: U strahu i poslodavci i sindikalci Foto: Beta/Hina
Pandemija izazvana koronavirusom još nije pokazala svu svoju opaku, smrtonosnu “narav”, a njene ekonomske i socijalne posledice još je rano realnije sagledati, ali se već naslućuje da će se na udaru neizbežne i, možda, najteže krize posle Drugog svetskog rata naći i kapital i radna snaga. Privrednici su oprezni u planovima i računicama, sindikati skromni u zahtevima, a jedni i drugi mnogo očekuju od finansijske podrške i drugih mera države. Novinar Novog magazina Svetozar Raković piše o tome koliko su prognoze sumorne, a nadanja opravdana.


Posle pandemije ništa neće biti isto – ni u svetu ni u Srbiji. Zaraza koronavirusom ne jenjava, osim u Kini, gde je počela i u međuvremenu je praktično zaustavljena. Bezmalo polovina od 7, 8 milijardi svetske populacije živi u izolaciji, karantinu i bolnicama, broj obolelih i umrlih svakodnevno raste, a stručnjaci veoma oprezno i s velikom zabrinutošću procenjuju moguće ekonomske i socijalne posledice planetarne pošasti.

Prema podacima Evropske konfederacije sindikata (EKS), najmanje milion ljudi u Evropi je tokom druge polovine marta ostalo bez posla. EKS, koja okuplja 45 miliona članova u 39 evropskih zemalja, dobija podatke od sindikata širom Evrope, ali samo za stalno zaposlene.

“Gase se hiljade malih i srednjih preduzeća, a bar milion radnika ostalo je bez posla jer nemaju aranžmane za skraćeni rad ili plaćeno bolovanje”, izjavio je generalni sekretar EKS Luka Visentini, napominjući da je pravi broj, koji uključuje i radnike bez ugovora i frilensere, sigurno mnogo veći. U EKS strahuju da bi se “broj nezaposlenih mogao povećati tri ili četiri puta posle Uskrsa” ukoliko nacionalne vlade uz podršku Evropske komisije ne reaguje nekim hitnim merama.

Još je gora prognoza MOR-a da bi bez posla moglo ostati i do 36 miliona ljudi. Najugroženije privredne grane su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo i trgovina, dok intenzivno, čak i pojačano rade agroprehrambena industrija, farmaceutski sektor i proizvodnja energije, bez koje nijedna zemlja ne može da funkcioniše.

U Srbiji niko pouzdano ne zna podatke o ugroženim firmama i izgubljenim radnim mestima. Privredna komora Srbije raspolaže informacijom da je privremeno više od 90 većih kompanija potpuno ili delimično obustavilo rad, ali nema pouzdanih podataka o srednjim, malim i mikro preduzećima. Prema nekim najavama, prinudna odsustva radnicima će najčešće biti plaćena u iznosu od 60 odsto zarade. Nacionalnoj službi zapošljavanja do kraja četvrte nedelje vanrednog stanja prijavilo se nešto više od 2.000 otpuštenih radnika.

Vlada je donela paket antikriznih mera koje bi trebalo da sačuvaju likvidnost privrede i radna mesta. Mere su dočekane sa odobravanjem nekih poslodavačkih asocijacija i sindikata, ali i sa rezervama, čak i kritikama pojedinih stručnjaka i sindikalaca. Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je u ponedeljak za Večernje novosti da se u narednim danima neće znatno povećati nezaposlenost.

Privrednici u Srbiji pak zabrinuto razmišljaju o posledicama krize. Čak 85 odsto mikro i malih preduzeća procenjuje da će epidemija imati negativan uticaj na njihovo poslovanje, pokazuje istraživanje Smart kolektiva i Foruma za odgovorno poslovanje sprovedeno od 25. do 29. marta. Smanjenje potražnje za svojim proizvodima i uslugama tokom i nakon pandemije očekuje 80 odsto anketiranih, dok blizu 30 odsto njih smatra da će biti i smanjenja broja zaposlenih. Pri tome, više od 70 odsto preduzeća očekuje da će posledice na njihovo poslovanje trajati šest meseci i duže, dok približno polovina MM-preduzeća smatra da ove izazove neće moći da prevaziđu bez dodatne podrške države i velikih kompanija.

*Ceo tekst besplatno možete pročitati OVDE

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • DW: Posao u Nemačkoj - stručna radna snaga sa Balkana DW: Posao u Nemačkoj - stručna radna snaga sa Balkana

    Više od polovine ljudi sa Zapadnog Balkana koji u Nemačku dolaze da rade po posebnim pravilima za taj region - radi kao stručna radna snaga, pokazuje studija Instituta za istraživanje tržišta rada i poziva (IAB).

  • Evro danas 117,58 dinara Evro danas 117,58 dinara

    Zvanični srednji kurs dinara prema evru je danas 117,5845 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

  • RSE: Srbija radi na zakonu o kriptovalutama RSE: Srbija radi na zakonu o kriptovalutama

    U Srbiji je počela izrada nacrta zakona o kriptovalutama koji treba da uredi toblast i IT preduzetnicima olakša poslovanje, objavio je Radio slobodna Evropa (RSE).

  • U Srbiji u julu mesečna inflacija dva odsto U Srbiji u julu mesečna inflacija dva odsto

    U Srbiji su u julu ove godine cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, povećane u proseku za dva odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side