30.01.2012 Beograd

Dinarizacija je nužnost

Dinarizacija je nužnost
Ako želimo zdrav finansijski sistem sa nižim kamatnim stopama i višim stopama privrednog rasta i zaposlenosti, dinarizacija je mnogo manje izbor, a mnogo više nužnost, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Puno ima stavova o tome da je valutna klauzula u kreditima u Srbiji i evroizacija nužna i da se nikada neće smanjiti kao i da NBS treba da "digne ruke“ od dinarizacije kao od nerealne ideje. Tačno je da naši građani tradicionalno štede u drugim valutama i da još nema dovoljno poverenja u dinar u svim transakcijama, naveo je Šoškić u autorskom tekstu za dnevnik Danas.

Tačno je da je takvo ponašanje inercija višedecenijske finansijske nestabilnosti u našoj zemlji, posebno iz 90-ih. Tačno je da je u prvim godinama oporavka finansijskog sistema u Srbiji, evroizacija i valutna klauzula omogućila ponudu dugoročnijih kredita, i da je bankama lakše da se i zadužuju i odobravaju kredite vezane za evro. Šta je, međutim, još tačno i još važnije?

Povećavanjem učešća kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se dodatni uslovi za niže i stabilnije referentne kamatne stope NBS i sve druge kamatne stope u dinarima u našem sistemu.

Uticajem na kratkoročnu kamatnu stopu, centralna banka teži da utiče na agregatnu tražnju i time na inflaciju. Taj uticaj se može ostvariti kroz sterilizaciju, tj. povlačenje viška novca i kroz uticaj na rast svih drugih kamatnih stopa u finansijskom sistemu.

Ako se kamatne stope u evrima (i sa valutnom klauzulom) vezuju za kretanje međunarodnih (EURIBOR) kamatnih stopa, onda osnovni alat NBS, referentna kamatna stopa, nema direktan uticaj na cenu tj. kamatnu stopu velikog broja evro (ili sa valutnom klauzulom) kredita u finansijskom sistemu. Otuda je uticaj osnovnog alata NBS na agregatnu tražnju manji.

Iz toga, nažalost, sledi da kamatna stopa koju određuje NBS mora biti viša i više se mora menjati u vremenu da bi obavila traženi efekat uticaja na agregatnu tražnju.

Takav sistem ima ugrađenu sklonost ka visokim i često promenljivim referentnim kamatnim stopama centralne banke, a to nije dobro za stabilnost makroekonomskog sistema i privredni rast i zaposlenost jedne zemlje.

Uz to, visoko učešća evra i valutne klauzule ima i važan negativni efekat na finansijsku stabilnost. Naime, rizik finansijskog sistema u kome najveći broj dužnika ima prihode u domaćoj valuti a obaveze u stranoj valuti je znatno veći i takvi sistemi su po svojoj prirodi nestabilniji. Dužnici u takvom sistemu svakog meseca gledaju u devizni kurs od koga im zavisi visina rate, a od istog tog kursa im ne zavisi visina prihoda.

Svi naši građani i privrednici koji su uzimali kredite sa valutnom klauzulom odlično poznaju ovu situaciju. U takvom sistemu i solidni dužnici kod kojih se nije desilo ništa naročito u nivou njihovih prihoda ili u vrednosti njihove imovine, mogu lako doći, promenom deviznog kursa, u situaciju da ne mogu izmirivati svoje kreditne obaveze.

Drugim rečima, postepenim smanjivanjem učešća kredita u evrima (ili sa valutnom klauzulom) u korist kredita u dinarima bez valutne klauzule, stvaraju se preduslovi za smanjivanje rizika, regulatornog troška kontrole tih rizika i, posledično, za smanjivanje kamatnih stopa u finansijskom sistemu zemlje u celini.

Neke zemlje su, zabrinute zbog rizika kreditiranja u stranim valutama, otišle dotle da su zabranile pojedine forme kreditiranja i/ili štednje u stranim valutama (Austrija, Mađarska, Turska...). Mi treba da verujemo, međutim, da tržišni sistem ne treba regulisati zabranama, već, gde god je to moguće, podsticajnim mehanizmima da učesnici u sistemu radeći za svoje dobro, rade i za dobro svih.

Ako želimo zdrav privredni razvoj, Srbija mora da ponašanja iz turbulentne i finansijski nestabilne prošlosti, koliko god da smo se navikli na njih, postepeno ostavi iza sebe i okrene se budućnosti u kojoj će inflacija biti niska, a finansijski sistem stabilan.

autor: IJ izvor: Danas/Novi Magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 31.01.2012, 07:50h pravi trenutak

    А зашто се не уведе "валутна клаузула" код штедње у динарима, по истом принципу као што постоји код кредита? ..много сте паметни... нема шта..

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side