17.02.2019 Beograd

Čajetina: Zdrava voda, zdrava planina, zdrav prihod

Čajetina: Zdrava voda, zdrava planina, zdrav prihod Foto: Nenad Kovačević
Jedan od najvećih problema koji prete Zlatiboru jesu otpadne vode, zbog čega je Čajetina u saradnji sa inostranim partnerima, ali ne i u partnerstvu sa državom, pokrenula projekte kojima bi uskoro trebalo da reši taj problem. Izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda samo je jedan od projekata kojim će Čajetina postati još atraktivnija, ali i jedna od retkih ekoloških opština u Srbiji

 

Milan Stamatović: Na Zlatiboru niče Zlatni grad

Zlatibor je među najposećenijim turističkim destinacijama u Srbiji i kao vazdušna banja i svojom lepotom privlači sve više turista – domaćih i inostranih. Takav napredak ima i svoje naličje, prvenstveno u opasnosti da se naruši prirodno bogatstvo koje “zlatnu planinu” čini jedinstvenom i popularnom. Jedan od najvećih problema koji prete Zlatiboru jesu otpadne vode, zbog čega je Čajetina u saradnji sa inostranim partnerima, ali ne i u partnerstvu sa državom, pokrenula projekte kojima bi uskoro trebalo da reši taj problem.

Sa druge strane, na području te opštine, što je retkost u Srbiji, nema divljih deponija čvrstog otpada. Izgradnjom dugo iščekivanog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, edukacijama građana, posebno najmlađih, ali i drugim projektima i ulaganjima u zaštitu životne sredine, ta lokalna samouprava zacrtala je da postane prva ekološka opština u Srbiji.

“Osim sredstava koje obezbeđujemo iz projekata, ulažemo i veliki deo budžeta da zaštitimo životnu sredinu. Pored zaštite reka i potoka, planiramo da koristimo alternativne izvore energije, poput geotermalnih izvorišta kojima je Zlatibor bogat, ali i sunčevu energiju. Sa druge strane, dobro je i to što se promenila svest naših građana i turista koji zahtevaju da se očuvaju prirodni resursi Zlatibora”, kaže za Novi magazin Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.


Foto: Nenad Kovačević

POMOĆ SLOVENIJE: Od 1.887.000.000 dinara, koliko iznosi ovogodišnji opštinski budžet, 42 odsto prihoda je planirano da se uloži u kapitalne investicije, među njima su značajni projekti u oblasti zaštite životne sredine. Do proleća ove godine trebalo bi da bude završeno savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, u blizini Obudojevice. Njime će se značajno poboljšati kvalitet vode u toj rečici, ali i u Rzavu, i dalje u slivu reke Drine. Za taj projekat, vredan 4,5 miliona evra, Čajetina je iz svog budžeta obezbedila tri miliona evra, dok je Vlada Slovenije, posredstvom Centra za međunarodnu saradnju i razvoj, donirala 1,5 miliona evra.

Osim tog postrojenja, Stamatović je najavio izgradnju i manjih sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Čajetini, Mačkatu i Sirogojnu. Kako postojeće transportno mesto za prikupljanje otpada na Zlatiboru ne zadovoljava higijenske i ekološke standarde, za tu namenu biće određena nova lokacija. Buduće “reciklažno dvorište” trebalo bi da se gradi na putu prema Semegnjevu i time će biti omogućeno da se, uz primenu strogih ekoloških procedura, otpad prikuplja i transportuje na regionalnu deponiju Duboko u Užicu.

Predsednik opštine dodaje da Zlatibor nije samo centar tog turističkog mesta, koji je urbanizovan i uređen na osnovu potreba savremenog gosta i predstavlja epicentar svih dešavanja, već su to obližnja sela i očuvana priroda.

“Da smo turistički razvoj uskladili sa očuvanjem prirode, govori i podatak da je svega 1,4 odsto teritorije opštine Čajetine pod objektima. Više ima površina pod vodama – potocima, rekama, jezerima nego pod objektima. To znači da postoje velike mogućnosti za održivi razvoj turizma i mi ćemo ih iskoristiti”, dodaje Stamatović i podseća na strateški plan razvoja te opštine kojim je u narednih nekoliko godina predviđeno milion gostiju i deset miliona noćenja godišnje.

Za ostvarenje tog cilja, osim panoramske žičare – gondole, čiju gradnju ta lokalna samouprava sama finansira sa 13 miliona evra i koja bi trebalo da bude završena do kraja leta ove godine, naš sagovornik navodi da predstoje nove investicije kako bi se ostvario taj cilj. Za to je potrebno da se izgradi još hotela visoke kategorije, pratećih sadržaja, ali i drugih ustanova na Zlatiboru, koji će se razvijati, kako kaže, upravo u tom pravcu, uz očuvanje prirodnih resursa.

“Na osnovu Strategije razvoja opštine Čajetina, koja je urađena na period od deset godina, uskladili smo razvoj Zlatibora i cele opštine sa zaštitom životne sredine i planiramo velika ulaganja u ekološke projekte. Primera radi, nameravamo da izgradimo i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Čajetini, Sirogojnu i Mačkatu. Sa druge strane, na području Čajetine nema divljih deponija, tako da smo sve bliži cilju o Čajetini kao prvoj ekološkoj opštini u Srbiji”, kaže Stamatović.


Foto: Nenad Kovačević

ZLATNI GRAD: Uskoro će, kako je najavio, početi i izgradnja vodosistema “Sušica”, koji bi trebalo da podrži planirani razvoj Zlatibora, posebno “Zlatnog grada”, novog turističkog kompleksa koji je planiran da se gradi u blizini Ribničkog jezera, gde će biti međustanica buduće gondole koja će spojiti centar Zlatibora i vrh Tornika.

“Prva faza, koja podrazumeva crpnu stanicu i cevovod od izvorišta Sušičko vrelo do postrojenja za preradu vode na Žigalskom visu u Tripkovi, trebalo bi da bude završena tokom ove godine. Od priliva sredstava zavisiće nastavak radova prema Čajetini i Zlatiboru. Naš cilj je da 2020. godine vodosistem završimo do Zlatibora kako bismo kasnije mogli da razvijamo ‘Zlatni grad’. Potrebno je da se sadašnja vodoakumulacija Ribničko jezero i postrojenje za preradu vode za piće delimično rekonstruišu kako bi se stvorila mogućnost da jezero služi za rezervno vodosnabdevanje ukoliko ne bude dovoljno vode sa izvorišta Sušičko vrelo”, objašnjava Stamatović i naglašava: “Naša ulaganja u zaštitu životne sredine su vidljiva, ali ona još ne donose prihode jer je za to potrebno vreme. Međutim, indirektna korist je velika jer se menja svest naših građana i gostiju koji zahtevaju čiste reke i potoke, ali i organsku hranu, i s takvim ulaganjima postoje velike šanse i za direktne prihode u budžetu.”                                

Na pitanje koliko je Čajetina blizu ili daleko od cilja da postane ekološka opština, Stamatović kaže da je taj cilj “veoma blizu i da će biti ostvaren planiranim investicijama”.

“Problem čvrstog otpada rešili smo tako što se on odlaže na regionalnu deponiju Duboko, a završetkom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, u Čajetini, Mačkatu i Sirogojnu taj cilj ćemo ispuniti”, poručuje Stamatović.

 

Tekst je deo projekta “Zdrava voda, zdrava planina, zdrav prihod”, koji se sufinansira sredstvima Opštine Čajetina.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side