07.12.2019 Beograd

Bradaš: Pad nezaposlenosti ispod deset odsto više zabrinjava nego što ohrabruje

Bradaš: Pad nezaposlenosti ispod deset odsto više zabrinjava nego što ohrabruje Foto: Medija centar Beograd
Pad nezaposlenosti u Srbiji ispod deset odsto treba više da zabrinjava kreatore ekonomske politike nego da ohrabruje zbog deficita radne snage i odsustva političke volje da se takvi trendovi preokrenu, rekla je agenciji Beta Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

Bradaš, koja je sa Mariom Reljanovićem iz Centra za dostojanstveni rad uradila analizu normativnih okvira i prakse u istraživanju "Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji", rekla je da nova Nacionalna strategija zapošljavanja treba da se donese 2020. godine koja bi imala u vidu potpuno novu politiku investicija i zapošljavanja, što nije bio slučaj sa starom strategijom za period od 2011. do 2020. godine.

Presek primene Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine uradjen je, kako navode autori te analize, 2017. godine ali ne pruža značajne podatke o realizaciji strategije jer je "napisan nekritički".

"Strategija je napisana, neposredno posle krize 2008. godine koja se odrazila na pad zaposlenosti i investicija", navodi se u analizi.

Dodaje se da privredni rast nije bio ni izbliza projektovanom od 5,8 odsto, pa je "cifra od tri miliona zaposlenih do 2020. godine nestvarna" jer je Republički zavod za statistiku Srbije objavio da je u prvom kvartalu 2019. godine bilo zaposleno oko 2,1 milion gradjana.

Autori analize ocenili su da su demografski tokovi, odnosno masovno iseljavanje stanovništva, uticali na ispunjenje cilja smanjenja stope nezaposlenosti na oko deset odsto.

Socijalna davanja i prava iz socijalnog osiguranja su, prema analizi značajno restriktivnije postavljeni u okviru "fiktivne" politike štednje i smanjenja javne potrošnje, pa se tako neće ostvariti planirani cilj da se za aktivne mere zapošljavanja do 2020. godine izdvaja 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ta davanja su, kako se navodi, iz godine u godinu smanjivana, tako da su za 2017. godinu iznosila 0,08 odsto BDP-a, što je manje čak i u poredjenju sa početnim nivoom davanja iz 2010. godine, koji je bio 0,1 odsto BDP-a.

Mere podsticanja zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) trebalo bi, kako su ocenili autori analize, da osiguraju veću zapošljivost lica koja traže posao, odnosno da im ponude različite opcije koje su prihvatljive za njihovo radno angažovanje.

NSZ, osim što posreduje pri zapošljavanju, ima zadatak, kako su istakli Bradaš i Reljanović, da poveća konkurentnost nezaposlenih na tržištu rada, kao i da podstiče samozapošljavanje i druge vidove angažovanja koji vode smanjenju nezaposlenosti.

"U poredjenju sa evropskim prosekom, stopa zaposlenosti u Srbiji je značajno niža u odnosu na prosek u zemljama EU, kao i u odnosu na većinu evropskih zemalja. U 2017. godini stopa zaposlenosti u EU iznosila je 67,6 odsto, a u Srbiji 57,3 odsto", navodi se u analizi.

Ističe se da je nižu stopu zaposlenosti od Srbije imala samo Grčka (53,5 odsto), a povećanju broja zaposlenih u 2017. godini u odnosu na 2014. godinu najviše je doprinelo zapošljavanje u prekarnim (nesigurnim) oblicima rada.

"Mere podsticanja zapošljavanja koje sprovodi NSZ trebalo bi da osiguraju veću zapošljivost lica koja traže posao, odnosno da im ponude različite opcije koje su prihvatljive za njihovo radno angažovanje, ali je njihov obuhvat minimalan i one uglavnom ne doprinose trajnijem ni značajnijem smanjenju broja nezaposlenih", navodi se u analizi.

Ukazano je da je 2017. godine prema dostupnim podacima, samo 4,1 odsto nezaposlenih na evidenciji NSZ koristilo podsticajne mere, a većina zaposlenih završila je na privremenim i povremenim poslovima ili u drugim nesigurnim i kratkotrajnim oblicima zaposlenja ili radnog angažovanja.

"Samozapošljavanje se i dalje potencira iako se čini da je država odustala od razvoja ovog oblika zapošljavanja i sve podredila subvencijama stranim investitorima pa je diskutabilno da li uopšte postoje dugoročni efekti ovih mera, budući da je najveći broj novozaposlenih zapravo ušao u neki oblik prekarnog radnog angažovanja, gotovo 80 odsto, dok je samo oko 20 odsto njih zasnovalo radni odnos na neodredjeno vreme", navodi se u analizi.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predvidjen je veliki broj uslova koje jedna osoba mora da ispuni da bi imala ta prava.

Da bi se kvalifikovalo kao osiguranik sa pravom na nadoknadu, nezaposleni mora imati 12 meseci staža osiguranja u kontinuitetu ili 18 sa prekidima, a drugo ograničenje je što se za nezakonit otkaz ne može primati nadoknada.

Zbog toga je, naveli su Bradaš i Reljanović, broj nezaposlenih u 2017. u odnosu na 2013. smanjen za 16 odsto, a broj korisnika novčane naknade smanjen je za 45 odsto. U 2017. godini na evidenciju NSZ je bilo prijavljeno 434.698 osoba zbog prekida radnog odnosa ili radnog angažovanja, a pravo na novčanu naknadu ostvarilo je svega njih 8,7 odsto.

Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti iz decembra 2017. godine uveden je novi obračun naknade za nezaposlenost, kojim je iznos minimalne naknade umanjen za 24 odsto, dok je maksimalni iznos naknade povećan za deset odsto, pa minimalna naknada iznosi 14.262 dinara, što je ispod praga rizika od siromaštva, a maksimalna 33.063 dinara.

U analizi se ističe se da većina nezaposlenih koji ostvaruju pravo na naknadu dobija pomoć do šest meseci, pri čemu minimalni iznos naknade prima 83 odsto korisnika, a maksimalnu naknadu prima svega dva odsto korisnika.

Dodaje se da će zbog izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2018. godine kojima su poslodavci oslobodjeni plaćanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti, pasti i priliv po tom osnovu, a rezultat toga će verovatno biti pooštravanje kriterijuma za ostvarivanje prava na naknadu za vreme nezaposlenosti ili smanjivanje iznosa naknade.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Banca Intesa
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side