Borba za oslobođenje javnih preduzeća
13.07.2011 Beograd

Borba za oslobođenje javnih preduzeća

Borba za oslobođenje javnih preduzeća
Jasni kriterijumi za imenovanje članova upravnih odbora i direktora, njihovo puno sprovođenje kroz javne konkurse, jačanje nezavisnosti članova upravnih odbora i učešće građana i opozicije u nadzornim odborima - neki su od predloga za depolitizaciju javnih preduzeća.

T epredloge izneo je Centar za primenjene evropske studije u analizi "Kako stati na put politizaciji javnih preduzeća u Srbiji“. Jedno od prvih ozbiljnih istraživanja o politizaciji javnih preduzeća, čije je sprovođenje koincidiralo sa političkom debatom na tu temu, analiziralo je prkasu i pravila u obavljanju vlasničkih prava nad javnim preduzećima, pravila o transparentnosti i njihovu primenu, kao i efikasnost mehanizama kontrole.

Uz opštu institucionalnu analizu, proučena su četiri primera – Železnice Srbije, Srbijašume, Beogradske elektrane i Parking servis Kragujevac.

Ekonomska analiza nije sa zadržala na konstataciji da javna preduzeća, što bi bilo dobro poznato opšte mesto, posluju sa gubitkom. Uzeto u obzir da je Vlada (republička ili lokalna), slobodna da odredi specifične ciljeve politike preduzeća. Politički ciljevi mogu legitimno da budu u konfliktu sa „logikom biznisa“, pa javna preduzeća nisu samo vođena profitom, već ispunjavaju  nekoliko različitih funkcija, kao što su socijalna – pružanje usluga po cenama nižim od tržišnih kako bi bile dostupne svim građanima, ili razvojna funkcija, koja se ogleda kroz podsticanje razvoja određenih regiona ili privrednih grana.

Utvrđeno je, međutim, da ciljevi poslovanja javnih preduzeća nisu jasno utvrđeni. Tako , u odsustvu kriterijuma, socijalna politika postaje zgodno opravdanje za loše poslovanje jer bi transparentni i precizno definisani ciljevi omogućavali pozivanje vlade na odgovornost za ostvarene rezultate.

Stvarna volja za depolitizaciju javnih preduzeća stoga se može dokazati ne samo sprovođenjem konkursa koji lako mogu bi tnamešteni,već i definisanjem pokazatelja koji bi omogućili procenu uspešnosti javnih preduzeća. Ti pokazatelji trebalo bi da obuhvate četiri jasno definisana kriterijuma: kvalitet usluge, pristupačnost usluge, ekonomske rezultate i održivost preduzeća u državnom vlasništvu.

A da bi javna preduzeća uspešno poslovala (a analiza, nimalo iznenađujuće pokzauje da su proteklih godina značajno zaostajala i za već usporenom srpskom privredom) neophodan je stručan menadžment imenovan uz jasna i transparentna obrazloženja.

Dosadašnja praksa pokazala je da je vlast bila spremna da promeni statut javnog preduzeća kako bi imenovala odgovarajuće kadrove (U Beogradskim elektranama, ionako nedorečeni kriterijumi za imenovanje izvršnih direktora i članova upravnog odbora bili su sniženi promenom internog statuta iz 2008. godine, omogućavajući tako postavljanje ljudi na ova mesta bez gotovo ikakve stručnosti za oblast kojom se preduzeće bavi, a poslednjom promenom Statuta traži se samo univerzitetska diploma i četiri godine bilo kakvog radnog iskustva),  da smeni svakoga ko pokušava da ukaže na zloupotrebe i loše poslovanje (slučaj Železnica Srbije i smene i otkaza za Milana Cvejića, predstavnika zaposlenih u UO) ili da jednostavno ignoriše propisane kriterijume.

Osnivački akt Železnica Srbije obavezuje na izbor članova Upravnog odbora koji su visoko kvalifikovani stručnjaci ili naučnici sa značajnim radnim iskustvom u oblastima finansija, bankarstva, prava ili saobraćajnog inženjerstva, a dešavalo se da pojedini članovi odbora nisu imali ni jednu relevantnu referencu, kao, na primer, dvadesetpetogodišnji student imenovan u Upravni odbor.

I dosadašnji primeri navodno transparentnog sprovođeja javnih konkursa kako bi se preduzeća depolitizovala, kao što je urađeno u Beogradu posle izbora 2008. godine bili su, ispostavilo se „obmana sračunata na davanje legitimnosti za neposredna imenovanja od strane samih političkih partija“, zaključak je studije..

Naime, imenovani direktori izabrani su iz partija ili na predlog partija stoprocentno u skladu sa koalicionim dogovorom o podeli javnih preduzeća i njihova politička bliskost ili pripadnost bila je poznata i objavljena u novinama i pre zatvaranja konkursa za izbor.

U uslovima takvog „stranačkog poslovanja“, odnosno poslovanja za stranku koja kontroliše JP, ne čudi da nijedno analizirano preduzeće nema u svojim planovima poslovanja projektovanu tržišnu cenu svojih usluga25.

To neminovno otvara pitanje na koji način se određuje visina subvencija za javna preduzeća, ako nema projekcije tržišne cene. I pored toga što ekonomska analiza (za period 2004-2008, koji pokriva tri vlade)  pokazuje da subvencije pokrivaju do 50 procenata njihovih ukupnih prihoda, ciljevi politike subvencija i razlozi za subvencije ostaju nejasni.

Upravni i nadzorni odbori

Ako se zaista želi depolitizacija javnih preduzeća, najvažnije je odrediti kriterijume na osnovu kojih se biraju članovi upravnih odbora, koji bi, pak, garantovali stručnost i racionalno upravljanje državnim preduzećima.

Nijedan dostupni dokument o izboru članova UO ne uključuju informacije o kriterijumima za izbor kandidata, njihove kvalifikacije, kao ni detaljne biografije, kako to inače nalažu pravila. Istraživači su od Generalnog sekretarijata Vlade, po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražili zapisnike sa sastanka Kadrovske komisije na kojem su formulisani predlozi kandidata i dobili odgovor da ti zapisnici ne sadrži dodatne informacije u odnosu na one koje su već sadržane u Vladinim aktima o imenovanjima. A to znači da je Vlada birala članove UO na osnovu a) stranačke pripadnosti ili b) stručnosti koju je procenila na osnovu informacije da je neko „advokat iz Valjeva“ ili „inženjer šumarstva“.

Uz politizovanu upravu najbolje se slažu i politizovani nadzorni odbori koji ne sprovode bilo kakav nadzor. Studija postavlja pitanje učešća potrošača odnosno građana u nadzornim odborima, ali još bitnije i ulogu parlamenta.

Jedna od glavnih funkcija parlamenta jeste kontrola rada vlade, a Skupština Srbije je praktično isključena iz kontrole rada državnih preduzeća.

Tako ustrojen sistem lišava prava poslanike opozicionih partija da budu redovno i sveobuhvatno informisani o radu javnih preduzeća koja su osnovana sa ciljem ostvarivanja važnih nacionalnih interesa. Istraživači zato predlažu da Skupština bira članove nadzornih odbora javnih preduzeća na paritetnoj osnovi, na isti način na koji se formiraju parlamentarni odbori. Nadzornim odborima bi trebalo da predsedavaju predstavnici opozicionih partija, kako bi se osigurala kontrola i osnažila transparentnost rada javnih preduzeća.

U slučaju javnih komunalnih preduzeća na lokalnom nivou, takav sistem bi mogao da bude uspostavljen i bez izmena propisa, s obzirom da osnivačka prava na lokalnom nivou imaju skupštine lokalnih samouprava.

U studiji se iznosi još nekoliko predloga mera koje bi doprinele depolitizaciji - proaktivno objavljivanje informacija JP o aktivnostima, uključujući detaljne finansijske planove, informacije o poslovanju, upravljanju, zaposlenima, primanjima, usvajanje zakona i pravilnika koji bi garantovali efikasnu zaštitu insajdera i uzbunjivača, odnosno koja bi ohrabrila prijavljivanje nezakonitih praksi u javnom sektoru, kao i jačanje uloge nezavisnih institucija, prvenstveno Državne revizorske institucije koja treba redovnu da kontroliše finansije i poslovanje javnih preduzeća i Agencije za borbu protiv korupcije koja treba da u potpunosti primenjuje norme koje regulišu sukob interesa.

autor: Z.Minić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side