22.03.2018 Beograd

Arsić: Javne investicije sa tri povećati na preko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda

Arsić: Javne investicije sa tri povećati na preko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Foto: Medija centar Beograd
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je danas da Srbija zaostaje u privrednom rastu za zemljama koje su joj slične po ekonomskim potencijalima zbog toga što su javne investicije svega tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

On je na promociji biltena "Kvartalni monitor", rekao da bi javne investicije trebalo povećati na preko 4,5 odsto BDP i po cenu fiskalnog deficita od jedan odsto.

"Ključni generator rasta u dugom roku su povećanje javnih investicija i investicija javnih preduzeća i privatnih kompanija", rekao je Arsić.

Istakao je da je povećanje invesicija neophodno zbog izgradnje moderne saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, kao i zbog unapređenja uprave, obrazovanja, nauke, zdravstva i administracije.

"Za povećanja domaćih privatnih investicija, koje su kritično male, presudno je obezbediti vladavinu prava i smanjiti korupciju koja je ostala u istom obimu, samo je zamenjena jer je otišla sa onom, a došla sa ovom vlašću", rekao je Arsić.

Dodao je da je Srbija po visini stranih direktnih investicija u vrhu tabele zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CIE).

"Strane direktne investicije u Srbiji čine šest odsto BDP zato što se investitorima dodeljuju subvencije i pomaže im se da prebrode birokratske barijere, a u CIE su strane investicije samo 2,2 odsto BDP", rekao je Arsić.

Privatne investicije koje, prema njegovim rečima, treba da budu dominantne jer u slučaju krize ne beže iz zemlje, u Srbiji su oko 10 odsto, a u CIE 15 odsto.

Arsić je rekao da može da se očekuje da se i "ove godine ostvari fiskalna ravnoteža".

"Suficit u budžetu može da se iskoristi za podsticanje rasta privrede, održiv rast plata i penzija i rast investicija, a na osnovu izbora šta će Vlada od toga izabrati može se oceniti čemu se daje prednost, dugoročnim interesima društva ili kratkoročnim političkim interesima", rekao je Arsić.

Ove godine privredni rast bi, prema njegovim rečima, mogao da dostigne četiri odsto, a dodatno povećanje plata, koje najavljuje Vlada za zaposlene u javnom sektoru, povećalo bi makroekonomsku neravnotežu i jaz u odnosu na privatni sektor.

"Uvoz, najviše proizvoda za tekuću potrošnju, a najmanje kapitalnih proizvoda, rastao je prošle godine po stopi od 13,8 odsto, a izvoz po stopi od deset odsto", rekao je Arsić.

Zbog raskoraka u izvozu i uvozu povećan je, kako je rekao, spoljnotrgovinski deficit sa 3,1 odsto BDP u 2016. godini i sa 1,1 milijarde evra na 5,7 odsto BDP ili na 2,1 milijardu evra.

On je rekao da je dinar nomininalno ojačao prema evru za četiri odsto u odnosu na evro, a 15 odsto u odnosu na dolar, što "često ima podršku javnosti jer obara inflaciju, povećava kupovnu moć i smanjuje zaduženost deviznih dužnika, ali je štetno za cenovnu konkurentnost privrede Srbije, povećava spoljni deficit i usporava rast privrede".

Asistent na Ekonomskom fakultetu Nemanja Vuksanović, komentarišući visinu i dinamiku rasta zarada u Srbiji, rekao je da su od 2001. godine do 2017. godine plate nominalno porasle osam puta, sa 6.000 dinara na 48.000 dinara, ali realno za dva puta.

"Niske prosečne zarade u Srbiji, posledica su male produktivnosti, iako od nje brže rastu", rekao je Vuksanović.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
zagreb
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw